Da li ste zadovoljni radom parlamenta u prethodnoj godini, kao i saradnjom sa Vladom Srbije i šefom srpske države?

Veoma sam zadovoljna rezultatima rada Parlamenta, posebno kvalitetom zakona koje smo doneli, iako nismo uvek radili u lakoj atmosferi. Kao Narodna skupština pokazali smo i u ovoj godini političku zrelost i odgovornost, podržali smo sve važne reforme za zemlju i nastavili da razvijamo dinamičnu parlamentarnu saradnju kako bi unapredili odnose sa našim prijateljima i partnerima i ojačali ekonomske veze.

Na svakom mestu smo se trudili da se čuje glas Srbije, da upoznamo sve naše sagovornike sa našim stavovima i problemima srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, posebno u vezi sa protivpravnim merama Prištine, kao što je uvođenje taksi na robu iz centralne Srbije od 100 odsto i odluka o formiranju takozvane "vojske Kosova“, što je pretnja po regionalnu stabilnost.

Želim da podsetim da smo doneli brojne važne zakone za naše građane u skladu sa evropskim standardima u pravosuđu, upravi, zdravstvu, saobraćaju, ekologiji, policiji, odbrani,u oblasti prava nacionalnih manjina i mnogim drugim. Skupština Srbije je ovu, svakako mogu reći uspešnu zakonodavnu godinu, završila usvajanjem budžeta za 2019. godinu, koji donosi veće plate u javnom sektoru i penzije.

Istovremeno, budžet predviđa više kapitalnih ulaganja u izgradnju putne i železničke infrastrukture, tehnološke parkove, domove zdravlja, bolnice i škole, što je od suštinske važnost za dalji razvoj zemlje i poboljšanje života građana. Na svim ovim poljima smo dobro sarađivali i sa predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Zaista smo imali mnogo uspeha i na planu parlamentarne diplomatije, a posebno želim da izdvojim činjenicu da smo dobili domaćinstvo 141. zadsedanja Interparlamentarne unije. Beograd će tako ponovo posle 56 godina, u oktobru 2019. godine, biti važno mesto koje će okupiti više od 150 parlamentarnih delegacija i izvesno više od 100 predsednika parlamenata iz čitavog sveta. To će biti velika prilika za promociju i još bolje međunarodno pozicioniranje Srbije.

I ovu godinu je obeležilo nasilno ponašanje u skupštinskim klupama, uz brojne uvrede. Da li postoji način da se takvom ponašanju stane na put?

Kao neko ko je dugo u politici mogu da prepoznam nervozu određenog dela opozicije, koji nema suštinsku politiku koju bi ponudio građanima, a očigledno nema ni podršku građana Srbije, što se pokazuje u svim izbornim procesima. U takvoj situaciji kada postaju sve nervozniji očigledno smatraju da je lakše da se služe uvredama, najprizemnijim napadima i širenjem lažnih vesti nego da ponude argumente.

Međutim, razumem da im je teško da nađu dobre argumente protiv rezultata vlasti Srpske napredne stranke i predsednika Aleksandra Vučića. Danas imamo najbolje ekonomske pokazatelje, nezaposlenost je sa 26 odsto smanjena na 11,3 odsto, imamo veće plate.

U vreme vlasti Đilasa, Jeremića, Tadića inflacija je bila 11 odsto, danas je 2. Nikada veći budžet nije bio obezbeđen za prosvetu i kulturu, a posle čitave decenije otvorili smo Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti. Njima je to smešno, iako je u vreme njihove vlasti jedino rastao profit Đilasovih firmi. Zato oni građanima ne mogu da ponude ništa drugo osim mržnje, govore o nama kao fašistima, upoređuju predsednika Srbije sa Hitlerom, Pinočeom...

Kada šire agresiju i mržnju u javnom prostoru, to ne može da zaobiđe ni Parlament. Pa vi vidite da oni to i ne kriju, Boško Obradović sam najavljuje neka "posebna scenarija". Zbog toga sam i ponosna što smo i u takvoj atmosferi doneli mnoge važne zakone i ostvarili dobre rezultate za Srbiju i naše građane.

Nakon incidenta sa poslanicima Dveri u 2017. godini, opozicija se ponovo brutalnim uvredama obrušila na vas. Njihove uvrede bi zabolele svaku ženu. Kako ste se vi osećali, a kako je reagovala vaša porodica?

I sami kažete njihove uvrede su zabolele svaku ženu. Zato sam i smogla snage da na sednici parlamenta pročitam te brutalne uvrede koje mi je uputio Sergej Trifunović, iako mi, verujte, to nije bilo lako. Ali smatrala sam da građani treba da čuju za šta se zalažu oni koji kažu da žele nekakvu drugačiju Srbiju. I pozvala sam poslanice koje podržavaju taj Savez za Srbiju, i koje su članice naše Ženske parlamentarne mreže, da osude te uvrede, ali sam ponovo naišla na zid ćutanja, kao i prilikom napada poslanika Dveri na mene i vaše koleginice na Pinku.

Podsetiću sve građane i na poziv na silovanje predsednice Vlade Ane Brnabić od strane jednog od funkcioenra tog Saveza, Željka Veselinovića, što je monstruozno, ali nisam primetila da se opozicija i taj deo javnosti koji je podržavao mnogo uzbudio zbog toga. To ćutanje kreira atmosferu da je dozvoljeno i čak poželjno uvrediti svaku ženu koja podržava Srpsku naprednu stranku i Aleksandra Vučića.

Ja sam i tada rekla da ću to preživeti, ali ponavljam zamislite kako je mojoj porodici kada mora da sluša takve stvari i uopšte ženama u Srbiji koje vide da je javno dozvoljeno blatiti ih. Postavlja se pitanje kakav je to program Saveza za Srbiju.

Kako gledate na proteste koje organizuje opozcija? Strahujete li da imaju snagu da ugroze legitimno izabranu vlast?

Oni mogu da šetaju mirno koliko god hoće, ovo je demokratska zemlja, ali nasilja ne sme biti i ne može se tolerisati. Predsednik je sam rekao da je spreman da sasluša građane, ali ne i one koji se kriju iza takozvanih građanskih protesta, a koji su upropastili ovu zemlju, uništili i zatvorili sve fabrike. Mislim da su građani veoma dobro svesni ko su Đilas, Jeremić i ostali...

To su bivši ministri, gradonačelnici i oni koji su upropaštavali Srbiju do 2012. godine, zatvarali fabrike, izmeštali pitanje Kosova i Metohije iz Ujedinjenih nacija, postavljali pogrešna pitanja Međunarodnom sudu pravde, donosili loše odluke za Srbiju.

I sada od njih, u čije vreme ništa u ovoj državi nije funkcionisalo, slušamo da država i institucije ne reaguju, što naravno nije tačno, jer je policija odmah reagovala nakon prebijanja Borka Stefanović i privela osumnjičene, kao i u slučaju spaljivanje kuće Milana Jovanovića u Grockoj. Ali očigledno potrebno je da se stvori atmosfera da ništa u državi ne funkcioniše i da nam ne trebaju ni institucije, ni izbori, a sve sa ciljem da se opravda ambicija osvajanja vlasti na ulici. Naravno, to se neće desiti, jer su naše demokratske institucije dovoljno snažne da to spreče. Vlast u Srbiji, kao demokratskoj zemlji, se isključivo dobija na izborima.

Spekuliše se o vanrednim izborima u 2019. godini. Ima li, po vašem mišljenju, razloga za raspisivanje vanrednih izbora?

Političarima iz opozicije bi valjda trebalo da bude cilj da se raspišu izbori i da na njima pobede boljim programima od programa Vlade Srbije. Međutim, oni uopšte ne traže izbore, što je neobično. Možda, jer zapravo znaju da nikada nisu imali manju podršku građana, svi zajedno, jer koliko god da se trude ne mogu građanima Srbije da obrišu sećanje šta su radili do 2012. godine, a u Vojvodini do 2016. godine.

Zato bi oni očigledno da bez izbora, valjda na ulici, dođu do vlasti verujući da je dovoljno da za to dobiju podršku negde u inostranstvu. Srpska napredna stranka nikada nije imala problem sa proverom volje građana, pa nema ni sada.

U ovom trenutku, ipak mislim da je važnije da se bavimo drugim, prioritetnijim stvarima, pre svega kako da pomognemo Srbima na Kosovu i Metohiji. Biće mnogo izazova za našu zemlju, posebno na planu očuvanja regionalnog mira i stabilnosti, imajući u vidu sve neodgovorne poteze Prištine. Mi ćemo dati sve od sebe da sačuvamo mir i stabilnosti, ali situacija u kojoj se nalazimo je izuzetno teška.