Ne mora da bude dramatičnog bola u grudima, pada na podu niti očiglednog upozorenja da nešto nije u redu. Srčani udar može da počne osećajem pritiska, mučninom, hladnim znojem, nedostatkom vazduha ili neobičnim umorom. Upravo zato je važno prepoznati simptome na vreme — jer čekanje da tegobe postanu nepodnošljive može da odloži lečenje koje spasava život.
Kada pomislimo na srčani udar, najčešće zamišljamo iznenadan, snažan bol u grudima. Međutim, simptomi mogu da budu mnogo suptilniji. Neki ljudi osećaju pritisak, stezanje, težinu ili neprijatnost u sredini grudi, kao da im nešto pritiska grudni koš. Tegobe mogu trajati nekoliko minuta, povući se pa se ponovo javiti, a ponekad počinju postepeno i nisu naročito intenzivne. Bol ili nelagodnost mogu se širiti u jednu ili obe ruke, ramena, leđa, vrat, vilicu ili gornji deo stomaka. Pojedini ljudi osećaju pečenje ili tegobe koje podsećaju na loše varenje, zbog čega ih pripisuju želucu umesto srcu. Nijedan pojedinačni simptom ne potvrđuje da je u pitanju infarkt, ali nova, neobjašnjiva nelagodnost u grudima, posebno kada je praćena drugim tegobama, zahteva ozbiljnu pažnju. Ako sumnjate na srčani udar, ne čekajte da bol postane jak ili da sam od sebe prođe — odmah pozovite hitnu pomoć.
Srčani udar ne mora da se ispolji samo kroz bol. Mogu se javiti otežano disanje, mučnina, povraćanje, hladan znoj, vrtoglavica, osećaj nesvestice ili iznenadna slabost koja nema očigledno objašnjenje. Ponekad osoba ima utisak da joj je naglo pozlilo, da ne može da dođe do daha ili da je preplavio neobičan osećaj nelagodnosti. Problem je u tome što se ovi simptomi često pripisuju umoru, stresu, vrućini ili problemima sa varenjem. Iako zaista mogu imati mnogo različitih uzroka, njihova iznenadna pojava, naročito u kombinaciji sa pritiskom u grudima ili bolom u gornjem delu tela, ne sme da se zanemari. Važno je znati i da simptomi mogu da se pojave u mirovanju, bez fizičkog napora i bez prethodnog upozorenja. Ne postoji pouzdan način da sami, samo na osnovu osećaja, isključimo infarkt. Za to su potrebni hitna medicinska procena i odgovarajući pregledi.
Postoji rašireno uverenje da žene tokom srčanog udara uglavnom nemaju bol u grudima. To nije tačno: bol ili nelagodnost u grudima i kod žena su česti simptomi. Ipak, mogu se javiti i druge tegobe koje je lakše pogrešno protumačiti, kao što su neuobičajen umor, nedostatak vazduha, mučnina, nelagodnost u leđima ili ramenima i osećaj slabosti. Kada se pojave u periodu velikog stresa ili iscrpljenosti, lako ih je pripisati obavezama, nedostatku sna ili hormonalnim promenama. Upravo zato je važno ne zanemarivati naglu ili neuobičajenu promenu zdravstvenog stanja. I muškarci i žene mogu imati atipične ili blage simptome, a ni godine ni prethodno odsustvo srčanih tegoba ne isključuju mogućnost infarkta. Ako se pojave iznenadni simptomi koji mogu ukazivati na srčani udar, ne treba čekati da se razvije klasična slika koju smo navikli da gledamo na televiziji.
Najvažnije pravilo je jednostavno: odmah pozovite hitnu pomoć na broj 194 u Srbiji, odnosno 112 gde je dostupan. Nemojte čekati da simptomi nestanu, nemojte sami voziti do bolnice i nemojte odlagati poziv da biste prvo izmerili pritisak ili proverili puls. Dok pomoć ne stigne, prekinite fizičku aktivnost, sedite ili zauzmite položaj koji vam najviše olakšava disanje i pratite uputstva dispečera. Nemojte uzimati lekove na svoju ruku; pitajte dispečera ili medicinskog stručnjaka da li je potrebno uzeti neki lek, uključujući aspirin, jer postoje okolnosti u kojima on nije bezbedan. Ako osoba izgubi svest i ne diše normalno, odmah to recite dispečeru i sledite njegova uputstva za započinjanje reanimacije. Ako je dostupan automatski eksterni defibrilator, uključite ga i pratite glasovna uputstva. Brza reakcija omogućava da medicinski tim što pre započne procenu i lečenje.
Foto: Pexels.com/Los Muertos Crew
Kod srčanog udara dolazi do prekida ili ozbiljnog smanjenja protoka krvi kroz krvni sud koji snabdeva srčani mišić. Ako se cirkulacija ne uspostavi na vreme, deo srčanog mišića može pretrpeti trajno oštećenje. Zbog toga su brzina prepoznavanja simptoma i pravovremeno lečenje od presudnog značaja. Ljudi ponekad odlažu poziv jer se plaše da će ispasti da preteruju, ne žele da uznemire porodicu ili pretpostavljaju da su tegobe posledica nervoze ili želudačnih problema. Međutim, kod simptoma koji mogu ukazivati na infarkt bolje je da hitna medicinska procena pokaže da nije reč o srčanom udaru nego da se izgubi dragoceno vreme čekanjem.
Srčani udar nije uvek dramatičan događaj koji svi odmah prepoznaju, a odsustvo jakog bola ne znači da opasnosti nema. Najvažnije je da poznajemo upozoravajuće znake, da ne pokušavamo sami da postavimo dijagnozu i da reagujemo čim postoji ozbiljna sumnja. Ponekad upravo odluka da ne čekamo može da napravi razliku između pravovremenog lečenja i ozbiljnih posledica.
Autor: S.Paunović
