Možda se osećate sasvim dobro, nemate glavobolju, vrtoglavicu niti bilo kakve tegobe, a vaš krvni pritisak je ipak opasno visok. Hipertenzija se često naziva tihim ubicom upravo zato što može godinama da oštećuje organizam bez jasnih upozorenja. Evo zašto je važno da ga redovno kontrolišete i koje navike mogu da naprave veliku razliku.
Visok krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, jedan je od najvažnijih faktora rizika za bolesti srca i krvnih sudova. Problem je u tome što mnogi ljudi ne osećaju nikakve tegobe, pa odlažu merenje i lekarski pregled. Međutim, odsustvo simptoma ne znači da je sve u redu. Dugotrajno povišen pritisak opterećuje krvne sudove i može da poveća rizik od srčanog i moždanog udara, oštećenja bubrega i drugih ozbiljnih komplikacija. Zato je redovna kontrola pritiska važna čak i kada se osećate potpuno zdravo.
Glavobolja nije pouzdan pokazatelj visokog pritiska. Iako je mnogi povezuju sa hipertenzijom, ona često prolazi bez ikakvih očiglednih simptoma. Vrtoglavica, zujanje u ušima i umor takođe nisu dovoljni da se na osnovu njih utvrdi da li je pritisak povišen. Jedini pouzdan način da se problem otkrije jeste pravilno merenje. Ako dobijete povišene vrednosti, ponovite merenje nakon nekoliko minuta odmora i obratite se lekaru radi procene, naročito ako se takvi rezultati ponavljaju.
Na krvni pritisak utiču brojni faktori, uključujući genetiku, godine, prekomernu telesnu težinu, nedovoljnu fizičku aktivnost, pušenje, alkohol i prevelik unos soli. Hronični stres takođe može da doprinese povišenim vrednostima, mada nije jedini uzrok. Dobra vest je da određene promene u svakodnevnim navikama mogu da pomognu: manje slane hrane, više povrća i voća, redovno kretanje, kvalitetan san i održavanje zdrave telesne težine. Ipak, kada je terapija potrebna, zdrave navike ne treba da budu zamena za lekove koje je propisao lekar.
Jedna od najčešćih grešaka jeste samoinicijativno prekidanje terapije čim se pritisak normalizuje. Neki ljudi zaključe da su ozdravili i da im lekovi više nisu potrebni, ne shvatajući da je upravo terapija možda zaslužna za dobre rezultate. Hipertenzija često zahteva dugoročno praćenje i lečenje, a svaku promenu doze ili prekid uzimanja lekova treba dogovoriti sa lekarom. Korisno je i voditi dnevnik merenja, beležiti vrednosti u različito doba dana i poneti rezultate na kontrolu. Tako se dobija realnija slika o tome kako se pritisak ponaša u svakodnevnim uslovima.
Foto: Pixabay.com
Posebnu pažnju treba obratiti na veoma visoke vrednosti. Ako pritisak iznosi 180/120 mmHg ili više, sačekajte najmanje jedan minut i ponovite merenje. Ako je i dalje toliko visok, odmah potražite medicinski savet. Ukoliko se uz takve vrednosti jave bol u grudima, otežano disanje, iznenadna slabost, utrnulost, poremećaj govora ili vida, ne čekajte da simptomi prođu — pozovite hitnu pomoć. Visok pritisak ne mora da izazove upozorenje koje ćete jasno prepoznati, ali redovne kontrole, pravovremena terapija i odgovorne životne navike mogu značajno da smanje rizik od ozbiljnih posledica. Zato nemojte čekati da se pojave tegobe da biste proverili ono što je moguće izmeriti za svega nekoliko minuta.
Autor: S.Paunović
