Mnogi naprave istu grešku – duže vreme osećaju da nešto nije kako treba, a kod lekara odu tek kada tegobe postanu nepodnošljive. Stručnjaci upozoravaju da trenutak kada nam bude bolje ne znači automatski da je problem nestao.
Telo retko šalje signale bez razloga. Umor koji traje nedeljama, vrtoglavice koje se ponavljaju, lupanje srca, neobične promene apetita, bolovi koji dolaze i prolaze, problemi sa varenjem ili promene sna mogu imati potpuno bezazlene uzroke, ali ponekad mogu biti i znak da organizam pokušava da ukaže na problem. Najveća greška je navikavanje na simptome – kada nešto traje dovoljno dugo, počnemo da ga doživljavamo kao „normalno“. Međutim, činjenica da smo se na određenu tegobu navikli ne znači da je ona postala normalna za naše telo.
Posebno je važno ne čekati da stanje postane dramatično. Mnoge zdravstvene tegobe imaju periode kada se simptomi pojačaju, a zatim spontano oslabe. Čovek tada često pomisli: „Prošlo je, nema potrebe da idem kod lekara.“ Ipak, povlačenje simptoma nije uvek isto što i rešavanje uzroka. Ako se neka promena ponavlja, traje neuobičajeno dugo ili se postepeno pogoršava, pregled ima smisla čak i onda kada se osoba tog dana oseća dobro. Lekaru je pritom mnogo korisnije reći kada je problem počeo, koliko traje, koliko često se javlja i šta ga pogoršava ili smiruje.
Postoji, međutim, jasna razlika između simptoma koje treba pratiti i situacija kada se pomoć ne odlaže. Iznenadan jak bol u grudima, ozbiljno otežano disanje, gubitak svesti, iznenadna slabost ili oduzetost jedne strane tela, poremećaj govora, jaka alergijska reakcija ili drugo naglo i teško pogoršanje zahtevaju hitnu medicinsku procenu. U takvim situacijama nije trenutak za čekanje da vidimo hoće li proći samo od sebe. Čak i ako se pojedini simptomi nakon epizode povuku, važno je zdravstvenom radniku objasniti šta se dogodilo i koliko je trajalo.
Odlazak kod lekara ne znači automatski da postoji ozbiljna bolest. Pregled upravo služi tome da se razdvoje bezazlene i prolazne tegobe od onih koje zahtevaju praćenje ili dodatne analize. Često se ispostavi da je uzrok jednostavan i rešiv, a ponekad se problem otkrije dovoljno rano da njegovo lečenje bude mnogo lakše. Zato nije potrebno čekati da telo više ne može da izdrži da bismo potražili savet. Preventivni pregled i razgovor sa lekarom imaju vrednost upravo zato što se obavljaju pre nego što situacija postane hitna.
Foto: Pixabay.com
Najbolje pravilo je jednostavno: ako dovoljno dugo osećamo da nešto nije u redu, vredi proveriti šta se dešava – čak i kada nam je tog trenutka bolje. Niko ne poznaje naše uobičajeno stanje bolje od nas samih, pa promena koja nam deluje neuobičajeno zaslužuje pažnju. Ne treba paničiti zbog svakog simptoma, ali ne treba ni čekati da tegoba postane nepodnošljiva da bismo je shvatili ozbiljno. Briga o zdravlju nije samo reagovanje kada zaboli – već i slušanje onoga što nam telo govori dok još imamo vremena da reagujemo mirno i na vreme.
Autor: S.Paunović
