Svetski dan hrane je pravo vreme da se vratimo jednostavnim pravilima stola koja čuvaju kilažu, smiruju creva i vraćaju radost obroku. Evo pet pravila.
Danas je petak, 16. oktobar, i širom planete se obeležava Svetski dan hrane. U Srbiji u ovo doba kuće mirišu na ajvar, pekmez od šljiva i kiseli kupus koji čeka prvi mraz. Hrana je kod nas ljubav, pažnja i tradicija, ali i tiha briga: gotovo svaka druga osoba ima neku smetnju sa crevima, a priča o kilaži ne prestaje cele godine. Rešenje ne traži novi čudotvorni režim, već se krije u pet jednostavnih pravila stola koja su znale i naše bake. Pet pravila, pet malih navika, a razlika se oseti za dve nedelje.
Svetski dan hrane: pet pravila stola koja vredi poštovati
Prvo pravilo: pola tanjira neka uvek bude povrće ili salata. Zimi je to kiseli kupus, pečena buća ili pasulj iz lonca, a leti paradajz, paprika i krastavac iz bašte. Ovakav tanjir ima manje kalorija, a više vlakana koja hrane dobre bakterije u crevima i drže šećer u ravnoteži. Neka vam pravilo bude: povrće uvek ide pre mesa na tanjiru. Drugo pravilo: jedite polako, dvadesetak minuta. Mozgu treba vremena da primi poruku da je stomak pun, pa ćete pojesti manje, a probava će biti lakša. Treće pravilo: birajte manji tanjir, jer ista količina hrane na manjem tanjiru izgleda obilnije, trik koji koriste i nutricionisti. Četvrto pravilo: ne preskačite doručak. Ljudi koji doručkuju lakše drže kilažu jer ne stižu gladni do podneva pa ne napadaju hranu. Peto pravilo: čaša vode pre obroka, pa tek onda tanjir, jer voda budi probavu i prirodno smanjuje porciju. Ovih pet pravila nisu nova ni modna. Na njima su odrasle generacije pre nas, samo što su se u žurbi poslednjih decenija polako zaboravila. Vratite ih na sto, pa će i Svetski dan hrane dobiti pravi smisao.
Vlakna, domaća hrana i srećna creva
Vlakna su najverniji saveznik probave, a u srpskoj kuhinji ih je oduvek bilo u izobilju. Ovsena kaša za doručak, integralni hleb, ječam, sočivo, suve šljive, jabuke s korom i bundeva, sve to hrani bakterije koje čuvaju sluznicu creva. Stručnjaci preporučuju od 25 do 30 grama vlakana dnevno, a činija ovsene kaše i tanjir pasulja pokriju dobar deo te količine. Neka pravilo bude: na svaki obrok bar jedna namirnica koja je rasla u zemlji, a ne u fabrici. Čak i pečena paprika i konzervisani paradajz broje se u vlakna. Kada vlakana nestane, creva to odmah pokažu: nadutost posle jela, neredovna stolica, težina u stomaku. Zato vlakna uvodite postepeno, kašiku po kašiku, i uz dosta vode, inače umesto pomoći stižu gasovi. Za nedelju dana creva će se navići, a vi ćete osetiti razliku. Posle mesec dana vaga će pokazati i svoj deo priče.
Kada telo traži podršku za metabolizam i probavu
Nekada ni najbolji tanjir nije dovoljan, pogotovo posle praznika ili u jesenjim mesecima kada se manje krećemo. Tada telu vredi pomoći: hrom iz BiVITS ACTIVA kolekcije za mirniji metabolizam podržava metabolizam šećera i smanjuje želju za slatkim, što je često ključ za mirniju kilažu. Za creva je tu probiotik EnteroBiotik za redovnu probavu i smiren stomak sa 30 kapsula korisnih bakterija koje vraćaju redovnu probavu i smiruju nadutost. Ako vam treba podrška metabolizmu na dubljem nivou, alfa lipoinska kiselina BiVits ACTIVA u dozi od 300 miligrama pomaže telu da bolje iskoristi energiju iz hrane. Sve ovo ne zamenjuje pravila stola, ali daje vetar u leđa kada ga telo traži. Pre nego što počnete bilo koji dodatak ishrani, porazgovarajte sa lekarom. Lekar ili farmaceut će vam reći šta odgovara baš vašem telu.
Svetski dan hrane traje jedan dan, ali pet pravila stola mogu da traju ceo život. Počnite sutra ujutru: pola tanjira povrća, čaša vode pre obroka i deset minuta više za stolom. Creva će vam biti zahvalna, a vaga će to polako pokazati.
ČESTA PITANJA
Koliko vlakana dnevno treba odrasloj osobi?
Od 25 do 30 grama, a najlakše ih je uneti kroz ovsenu kašu, sočivo, suve šljive i povrće. Vlakna uvodite postepeno i uz dovoljno vode.
Da li je porcija važnija od same hrane?
Porcija je pola priče. Manji tanjir, polako jedenje i voda pre obroka prirodno smanjuju količinu hrane bez osećaja gladi.
Kada probiotici stvarno pomažu?
Posle antibiotika, na putovanjima i kada je probava neredovna duže od nedelju dana. Tada korisne bakterije iz probiotika vraćaju ravnotežu u crevima.
Autor: S.Paunović
