Upoznali ste zanimljivu osobu preko interneta, dopisujete se danima, leptirići u stomaku su proradili i gotovo ste sigurni da je on/ona ta? Mnogima se to dešava, jer onlajn sastanci vrebaju kao zamke u koje se lako upada - tvrdi dr Eli Dži Finkel sa Univerziteta Nortvestern.

Psiholog je sa svojim timom sproveo istraživanje kako bi otkrio po čemu se ovaj način upoznavanja razlikuje od onog tradicionalnog - uživo, oči u oči. Zaključak istraživača je bio da je to vrlo prihvatljiv način upoznavanja ljudi koji bi inače teško mogli negde da se sretnu, ali da postoji niz zamki u koje mogu da upadnu.

Prvi problem je - preveliko oslanjanje na profile potencijalnih partnera. Oni su uglavnom puni podataka iz leksikona - o muzici, omiljenom filmu, knjizi, što zapravo nije presudno za ozbiljnu vezu. Istraživanja pokazuju da tokom internet upoznavanja ljudi često ne znaju kakve osobine očekuju od partnera, iako su uvereni da znaju. Prilikom susreta uživo pokaže se da su im potpuno nevažne karakteristike koje su prethodno tražili u profilima.

Eli Dži Finkel navodi da je drugi problem taj što u moru profila ljudi postaju previše izbirljivi i nikad zadovoljni. Skloni su da zaključuju kako sigurno mora da postoji neko još bolji za njih u tolikom moru riba.

Treći najčešći problem je taj što predugo dopisivanje dovodi do prevelikih očekivanja i idealizacije. Istraživači su otkrili da je "kuckanje" poruka duže od tri nedelje kontraproduktivno. Studija je pokazala da su svi koji su se prvi put našli tek posle mesec-dva dopisivanja, bili manje zadovoljni i više razočarani.