Ako tražite pravac ishrane za dug život i zdravo srce, mediteranska ishrana može biti pravo rešenje za vas. Ona predstavlja zdrav plan ishrane zasnovan na hrani i receptima u tipično mediteranskom stilu.

Mediteranska ishrana sadrži osnove zdrave ishrane bazirane na ukusnom maslinovom ulju i čaši crnog vina dnevno, između ostalih komponenti koje karakterišu tradicionalni stil kuvanja zemalja na Sredozemnom moru. Uključuje voće, povrće, ribu i žitarice koji ograničavaju nezdravu masnoću u krvi.

Istraživanja su pokazala da tradicionalna mediteranska ishrana smanjuje rizik od srčanih bolesti. Dijeta je povezana sa snižavanjem "lošeg" LDL holesterola, koji glavni “krivac” stvaranja masnih naslaga u arterijama. Istraživanje sprovedeno na više od 1,5 miliona zdravih odraslih osoba pokazalo je da je mediteranska ishrana povezana sa smanjenjem rizika od kardiovaskularnih oboljenja, kao i ukupne smrtnosti stanovništva.

Mediteranska ishrana je takođe povezana sa smanjenom učestalošću karcinoma i Parkinsonove i Alchajmerove bolesti. Žene koje jedu mediteransku ishranu bogatu ekstra devičanskim maslinovim uljem i orasima znatno smanjuju rizik od raka dojke. Iz ovih razloga za svaku je preporuku odraslim osobama da prilagode stil ishrane u skladu sa mediteranskom dijetom radi prevencije većih hroničnih bolesti.

Preporučene namirnice

Mediteranska dijeta favorizuje ishranu koja se bazira na povrću, voću, orasima i drugim koštunjavim plodovima, mahunarkama, krompiru, hlebu od celih zrna, začinima, ribi, plodovima mora i ekstra devičanskom maslinovom ulju kao glavnom izvoru zdravih masti. Preporučuje se povremeno korišćenje piletine, jaja, sira i jogurta, kao i zamena višemasnih mlečnih proizvoda obranim mlekom, jogurtom bez masti i nemasnim sirevima. Savetuje se izbegavanje i minimalno konzumiranje crvenog mesa i voćnih sokova koji imaju visok sadržaj šećera. Takođe, savetuje se i čaša do dve crnog vina uz ručak ili večeru ako vam zdravstveni uslovi to dozvoljavaju, ali nije obavezno. Za one koje ne konzumiraju alkohol sličan efekat ima sok od bobičastog voća-borovnice, maline, grožđa, po mogućstvu, bez dodatog šećera.

Namirnice koje treba izbegavati u mediteranskoj dijeti

Savetuje se izbacivanje šećera iz ishrane - naročito slatkiša i gaziranih i negaziranih sokova, belog hleba i drugih namirnica od belog brašna, kao i svih mesnih prerađevina poput pašteta, salama, viršli, kobasica i kulena. Margarin i rafinisana ulja je potrebno zameniti maslinovim uljem, a maslac prirodnim puterom od kikirikija. Unos soli takođe treba svesti na minimum, a jela začinjavati biljkama i ostalim prirodnim začinima.

Mediteranska dijeta je ukusan i zdrav način ishrane koji nije teško pratiti uz ove smernice. A ako vas interesuje zdrav način života i ostali učinkoviti programi ishrane, pogledajte našu stranicu za zdravo mršavljenje.

O svemu se više može informisati na sledećoj veb adresi: https://herbafast.com/

Autor: Pink.rs