Kada faza medenog meseca prođe svi parovi zapadnu u kolotečinu. Potom počinju usponi i padovi jer svakodnevni život ne prestaje da nameće brojne izazove.
Bude tu svađa, bura i oluja, u međuvremenu ljudi shvate kako da hendluju svoje emocije ali i jedno drugo.
Kako gurati godinama zajedno? Možda ne postoji pravi recept, ali Suzana sa portala whoasusannah.com koja je već 19 godina u braku ima odličan savet za sve dame.
Kako kaže, kao supruga pravi greške, a posebno ističe ovih pet za koje je uverena da ih prave i druge žene.
1. Tretiram svog muža kao četvrto dete
Ponekad zaboravim da mi je muž, muž. Toliko je dugo u mom životu da mi deluje kao još jedan član domaćinstva koji ostavlja mrvice čipsa po kauču i prljave bokserice pored korpe za veš.
Zaboravim da je vredan radnik, sjajan hranitelj i ljubavlju ispunjen otac. Zaboravim da ponekad moja sarkastična šala može biti oštra.
Zaboravim da je moja uloga da budem dobra supruga, a to znači da ga ohrabrujem, hvalim, cenim i podržavam. Često zaboravim da zaslužuje moje poštovanje.
Zato, kad ga tretiram kao dete, trudim se da stanem i preispitam svoje ponašanje.
2. Zaboravljam da mu je seks potrebniji nego meni
Umorna sam. I to često.
Do 9 uveče jedino što mi je na pameti jeste da složim veš, spakujem užinu za decu, zaključam vrata, nahranim gladne ribice, namestim sat, operem zube, namažem laktove kremom i uvalim se u krevet da gledam emisiju koja nema animirane pirate ili sretan kraj gde Danny Tanner rešava problem.
Želim da se opustim i olakšam sebi kraj dana. Nemam želju za intimnostima. Ali, Bog zna da moj muž to treba. On je gladan za tim isto kao i naš Beta ribica.
Kao mnoge žene, i ja želim seks, ali ne toliko često kao moj muž. To ne znači da nešto nije u redu sa mnom ili da nemam libido. Jednostavno, moj nivo testosterona nije toliko visok kao njegov.
Često zaboravim da ne treba da budem sebična. Ponekad treba da se potrudim da uđem u raspoloženje kako bih ispunila njegove potrebe, čak i kad sam umorna.
3. Stavljam potrebe dece ispred njegovih
Od dana kad se moje prvo dete rodilo 2006. godine, postalo je razlog mog postojanja. Kad je njen brat stigao 2010, postao je jednako važan.
Sreća i dobrobit moje dece često nadmašuju sve druge prioritete u životu, a ponekad njihove potrebe stavljam ispred sreće i dobrobiti mog muža. Ali to je velika greška koju ponekad pravim.
Veče za izlazak ne bi trebalo da služi samo za moje osveženje kao majke ili za brojanje margarita pre nego što odemo kući. Trebalo bi da osveži našu vezu, onu koju negujemo i gradimo već 19 godina.
Često zaboravim da i moj muž treba moju pažnju, ohrabrenje i divljenje isto kao i naša deca, ako ne i više.
4. Ne prepuštam kontrolu
Možda pravim mnogo grešaka, ali znam kako da pravilno složim sudove u mašinu. Takođe znam kako da okačim sliku na pravo mesto u kući. Znam da vaspitavam decu, kuvam mesnu štrucu i biram zavese.
Ne treba mi pomoć u tim stvarima, ali moj muž ponekad misli da bi trebalo da ubaci i svoje mišljenje.
Pre nego što i čujem njegov predlog kako da uguram još sudova u mašinu ili gde da okačimo sliku ili kako da začinimo večeru, odmah ga odbijem (vidi tačku 1).
Ponekad ga nateram da misli da su njegove ideje najgore. Često zaboravim da moj muž zapravo ima prilično dobre ideje, i iako mu to nikada neću priznati, slika bi stvarno izgledala bolje iznad kamina.
5. Ne trudim se dovoljno da izgledam lepo
Jednom sam mužu poslala brutalno iskrenu poruku: "Javi mi kad ćeš doći kući da izađem iz pidžame i izgledam kao da sam nešto radila danas."
Nekih dana, moja rutina ulepšavanja sastoji se od pranja zuba, nanošenja kreme na ruke i ceđenja bubuljice na bradi. Ako je hladno, odbijam da nosim bilo šta što nije iz kolekcije Gap Athletic Wear. (Usput, ne moraš biti atletičar da bi nosio sportsku odeću.)
Ali znam da moj muž voli kada se sredim. Uvek mi kaže da izgledam prelepo kad se potrudim i stavim neki šal i viseće minđuše.
Neke žene vole da misle da je "unutrašnja lepota" sve što muškarcu treba. Novost: nije — barem ne mom mužu. Unutrašnja lepota je divna i plemenita stvar, ali moj muž takođe ceni lepu ženu.
Ne kažem da sve žene treba da se pretvore u June Cleaver i brišu sok sa poda u štiklama, ali često zaboravim da uklanjanje krmelja, pranje kose i menjanje helanki za običnu garderobu ponekad čine veliku razliku.
Ponekad se osećam kao da sam potpuno omanula kao supruga. Prevrnula sam očima kad mi se obratio. Nisam ga podržala kad mu je to trebalo. Stavila sam svoje potrebe i potrebe dece ispred njegovih.
I tada osećam krivicu jer imam zaista dobrog muža! Veran je, vredan, ljubazan i smiren. Kada ga gledam kako se igra sa našom decom, srce mi se topi, nasmejem se i setim se zašto sam se udala za njega.
Često zaboravim da uradim pravu stvar u našem braku, ali nikada neću zaboraviti koliko volim svog muža, piše whoasusannah.com.
Autor: Jovana Nerić
