Objasnio je kako su izgledali njegovi usponi i padovi, borba sa anksioznošću, finansijski problemi, ali pričao je i o povratku u medijima
Filip Mitrović u svet estrade ušao je sa 19 godina. Učešćem u poznatom muzičkom takmičenju "Prvi glas Srbije" dostigao je popularnost i medijsku pažnju, ali nije sve bilo bajno i sjajno od samog početka. O tome je govorio u razgovoru za Kurir.
Objasnio je kako su izgledali njegovi usponi i padovi, borba sa anksioznošću, finansijski problemi, ali pričao je i o povratku na muzičku scenu novim albumom simboličnog naziva "33"
Koliko dobrog ti je donelo učešće u muzičkom šou sa 19 godina i da li si sa nekim učesnicima u kontaktu?
- Nismo u nekom kontaktu, ali tu i tamo razmenimo po neku poruku. Ne znam da li misliš karijerno, finansijski ili psihički (smeh)? Što se tiče karijere, donelo mi je samo najbolje. Mislim da tad nisam bio svestan u šta ulazim i koliko sam bio spreman. Kada bih mogao da vratim vreme, mislim da ne bih uradio isto. Zašto? Zato što je jako bitno za mentalno stanje mlade osobe da ne bude toliko izložena u medijima. Meni je taj ulet u sve ovo s tako malo godina kasnije doneo jednu pauzu i borbu sa anksioznošću. Baš sam nedavno pogledao neku emisiju s Milicom Todorović, ona je takođe krenula mnogo rano, i to joj je kasnije došlo na naplatu.
Tvoj album se zove "33", njena pesma nosi isti naziv, a oboje kažete da su ti projekti vaši novi počeci. Vaše sudbine deluju baš slično.
- Postoji mnogo sličnosti, mnogo više nego što sam mislio. Znamo se dobro, ali u poslednje vreme imam potrebu da je zagrlim jako. Mladim ljudima ne bih nikada preporučio da u sve ovo uđu s malo godina i razumem kada pevači za svoju decu kažu da ne bi voleli da se bave ovim poslom. Sav novac koji zarade pevači je vrlo opravdan. Naravno da je mnogo teže kopati kukuruz na 40 stepeni, ali tu ti je mozak na otavi. Ja sam bio i na njivi i znam kako je to. Ništa lepše nego kad u deset uveče umorni od sunca i posla na selu legnete i zaspite.
Jesi li nekad pomislio da napustiš sve ovo?
- Svaki peti dan.
Da li su te tvoji podržali na početku?
- Ne mogu da kažem da sam imao neku podršku od svojih. Nikad mi nisu bili smetnja, ali mislim da su i oni želeli neki normalniji život za mene. Skoro mi je majka rekla: "Ajde, bre, šta više snimaš?!" Što mi je i jasno jer nijedan roditelj ne bi voleo da mu dete bude toliko u medijima koliko sam i ja. Često kažem da sam u muzici iz revolta.
Ti si tokom takmičenja postao popularan, ali nastupa i novca nije bilo odmah na početku...
- Kada sam najviše bio u novinama i na televiziji, najmanje sam zarađivao. Doseliš se u Beograd, pa nemaš svoj stan, pa se seliš stalno... Teški su to periodi. Pa i posle "Farme", ja sam se vozio gradskim prevozom, prepoznaju me ljudi, a ja bez dinara u džepu. Bio je to jedan jako težak period. Idem busom do autobuske da bih pokupio torbu s hranom koju mi je majka poslala. Ali je to važno da se prođe, da se zna kako je i imati i nemati. Danas gledam neke klince koji ni od čega dobiju sve. Ti skokovi nisu zdravi za nekog ko je mlad. Posle vidimo da neko skrene s puta i tačno znaš odakle je počelo. Ja nisam preskakao stepenike, moja karijera ide polako.
U jednom momentu prelaziš u "Grand"?
- Lukavo sam čekao da mi ugovor s "Prvim glasom" bude pri kraju. Shvatio sam da od pop muzike nema ništa i da se ne može živeti. Bilja Sečivanović mi je otvorila ta vrata "Granda", onda sam bio kod Saše Popovića, koji mi je rekao da, kada mi se završi ugovor, pređem kod njih. Tako je i bilo. On je taj čovek zbog koga sam ovo što danas jesam. Da nije bilo njega, pitanje je šta bi bilo. Na tome sam mu beskrajno zahvalan. "Farma" je bila moja ideja, ali se Saša složio s tim. U mojoj kući se nije gledao rijaliti i moji su se ježili od toga. Ali u tom trenutku su me podržali. Ne kajem se zbog "Farme" uopšte.
Kako ti je bilo tamo?
- Bilo mi je strava. Vreme je bilo popunjeno. Ali s ljudske strane... I te svađe... Jedva sam čekao da izađem.
Posle "Farme" se dešava tvoja ekspanzija. Pesma "Ljubavni parazit" postaje veliki hit.
- Da, tako je. Kad sam izašao i video da mi pesma ima dva miliona, bio sam bez reči. Međutim, ja izlazim i treba otplatiti sve dugove. Za pesmu, za kirije... To je bilo baš teških godinu i po dana. Svi te znaju, a i dalje te niko ne zove da pevaš. Radio sam po kafanama i tada. Kad su me ljudi čuli, sve se okreće.
Foto: Instagram.com/@fillipmitrovic
Kad shvataš da tvoje psihičko stanje nije dobro?
- U momentu kad sam izašao iz rijalitija, ta pažnja i popularnost... Evo, i sad se ježim dok pričam. Sada bih mogao da se nosim s tim, tada nisam mogao. I u tom momentu stajem medijski, ali nastavljam da snimam i da nastupam. Ali ostaviti medije, a pevati - nije dobro. Ne ide. Tada kreću napadi panike. Izađem, na primer, u tržni centar, ja ne mogu da se kontrolišem. Gušim se, znoje mi se dlanovi, vidim zelene tačkice, imam osećaj da ću umreti. Počinjem da se plašim od ljudi i na nastupu. Te osećaje prekrivao sam alkoholom, skakanjem. To se tada jako videlo, meni su oči kolutale, nisam imao fokus. Dođem kući, meni su gaće mokre od stresa i hormona. Moj bubnjar me vodio do toaleta i prskao vodom i šamarao da dođem sebi. Kad izgubiš sebe, džaba sve.
Šta si tada uradio?
- Onda sam potražio stručnu pomoć. I dođeš u situaciju, radiš, zarađuješ, a novac trošiš na psihoterapiju. To je bila spora smrt koja nikako da dođe. Tako bih to opisao. Devet godina sam živeo s tim stresom. Krenem na nastup i zamišljam kako ću poginuti. Sve do situacije dok nisam počeo da pričam s kolegama. Neću ih imenovati, ali jedna moja koleginica se u jeku najveće popularnosti povukla, jedan kolega koji sad više radi u studiju takođe se povukao zbog toga. Gomila ljudi.
Kako ti je bilo da snimaš i objavljuješ pesme, a nisi dobro?
- Snimanje mi je bilo omiljeno. Vreme u studiju najlepše. Ali ja snimam i sve se nešto vraćam i ponovo se predstavljam publici, nemam nikakav kontinuitet. Ali taj konstantan osećaj da će se desiti nešto loše je užasan. Međutim, meni se u tom mom rastrojstvu desilo da sam dobio inspiraciju da pišem i melodiju i tekstove, pa na mom albumu "33" ima šest pesama koje sam ja uradio. Gotovo su sve autobiografske. Napisao sam i jednu pesmu malom Filipu, to jest meni.
Ti sada uglavnom radiš nastupe poput svadbi i privatnih veselja i omiljen si, koliko mogu da primetim...
- Moj najveći uspeh su ti nastupi. Pesma "Ne pričam nikom o tebi" doživela je nakon sedam godina veliku popularnost upravo zbog snimaka s tih mojih nastupa. Radim svadbe i po selima i šatore, radim i klubove, i s raznim firmama i zaista mi je nastup jako bitan. Mene grle i ljube ljudi kad idu kući nakon veselja.
Imaš li neku anegdotu s tih veselja?
- Nedavno nam se desilo da mlada ode sa svoje svadbe da se porodi. Onda mi je neka baka mahala sa 50 evra dok sam pevao, pa mi ih je dala, a kad mi je dala, tražila je da joj vratim 20 evra. Jer ona hoće da mi da 30. Svašta se dešavalo, ali ovo je prvo čega se sećam.
Pesme i spotovi koštaju mnogo. Ti si neke spotove snimao i na Islandu. Daleka i skupa destinacija, reklo bi se...
- Pozajmio sam novac za ta dva spota. Ja sam neko ko obožava putovanja i kad sam čuo tu ideju, odmah sam pristao. Island je najlepše iskustvo. Od hladnoće sam imao dijareju 10 dana. Ali bilo je fenomenalno. Mnogo smo i uštedeli. Nismo imali šminkere, rasvetu...
Tvoje pesme s početka karijere i ove koje danas stvaraš se dosta razlikuju. Mnogo je više emocija i ozbiljnosti. Šta je to promenilo tvoj pravac?
- Prošao sam kao i svi ljudi kroz jedno sazrevanje. Psihički i emotivno bio sam povređen i imao tragične stvari, prošao kroz raskide, prevare, kao i svi, samo sam ja možda neke stvari proživljavao teže. Vrlo moćno doživljavam neke stvari.
Šta te pokreće?
- Porodica, ljubav i vera. Ja bih se zbog ljubavi odrekao svega. Da mi osoba koju volim kaže da odemo negde daleko da živimo, ja bih pristao. To se sada neće desiti, ali ranije sam bio takav. Zbog porodice sam mnogo puta pravio kompromise jer sam hteo da je sačuvam. Sad ne čuvam nikog. Sada idem u sve bez straha. Zbog strahova sam usporio sebe u uspehu.
S Vanjom Mijatović i Biljom Sečivanović si se baš družio. U kakvim ste odnosima danas?
- S Vanjom nisam nešto mnogo u kontaktu, ali smo tu uvek jedno za drugo. S Biljom sam super, ali mi se malo naljutila što joj nisam otišao na svadbu. Tražio sam joj da mi oprosti i hoće. Čujemo se i hoću da naš duet ekranizujemo. Samo što ne stižemo jer i ona i ja radimo puno.
Kako danas gledaš na sve što se trenutno dešava?
- Blago mrtvima.
Autor: N.B.
