Da li i vas s jedne strane muči višak kilograma, a sa druge strane spadate u grupu ljudi kojoj jeomiljeni obrok onaj uveče? U kasne sate, ispred televizora uz omiljenu seriju? Ili ste jednostavnopreviše zauzeti u toku dana, pa se jelu možete posvetiti tek tada, kad uhvatite malo vremena zasebe.

Ono što se provlači u ovom slučaju kao jedno od glavnih pitanja i briga jeste višak kilograma. I u kojojmeri ti obroci u kasne sate utiču na stvaranje neželjenog viška?

Sigurno ste nekada do sad već čuli savet da ne biste trebali da jedete posle 20h. Međutim, mnogisaveti i preporuke na temu mršavljenja nisu istiniti i nisu od koristi.

U praksi, pre svega je važnije ŠTA jedete nego KADA jedete.

U ovom članku ćemo se potruditi da razdvojimo činjenice i zablude kada je reč o kasnim obrocima istvaranju viška kilograma.

CIRKADIJALNI RITAM, OBROCI I VIŠAK KILOGRAMA

Postoji pretpostavka da su kasni obroci u suprotnosti sa cirkadijalnim ritmom. On predstavlja 24časovni ciklus koji vašem telu govori kada da spava, jede i kada da se budi. Prema cirkadijalnomritmu noć je za odmor, a ne za jelo.

Studije su pokazale da nije važno vreme kada jedete već šta jedete i u kojoj količini. Takođe pojedinestudije su pokazale da su oni koji su jeli posle 20h konzumirali više kalorija nego oni koji jedu ranije.Te dodatne kalorije koje se unose mogu vremenom dovesti do gojaznosti.

Generalno, kada se ukupan unos kalorija uklapa u dnevne potrebe, čini se da višak kilograma nijerezultat noćnog obroka.

KASNIJE I VIŠE

Kao što smo već i naveli gore, jedno od objašnjenja povezanosti između obroka koji se jedu kasnouveče i viška kilograma jeste da ljudi koji kasno jedu unesu i više kalorija.

Takođe, bez obzira na vreme, unošenje više kalorija nego što vam je potrebno dovešće do povećanjatelesne težine vremenom.

Dakle, obroci noću mogu dovesti do viška kilograma samo ako pojedemo više kalorija.

KASNIJE I LOŠIJE

Ne samo da ljudi koji kasno jedu imaju običaj da pojedu više hrane, oni često donose i lošije odlukekada govorimo o samom izboru hrane. Noću je veća verovatnoća da odaberete nezdravu, kaloričnuhranu. To su namirnice koje imaju malu hranjivu vrednost, poput čipsa, soka, sladoleda…

Razlog za ovako loš izbor jeste što postoji mogućnost da u to doba ne možete da nađete nekuzdraviju alternativu. Na primer ljudi koji rade noćne smene često posežu za nezdravom hranom igrickalicama zbog pogodnosti.

Emocionalno konzumiranje hrane je još jedan faktor koji dovodi do lošeg izbora. Veoma je važno darazlikujemo glad i grickanje zbog stresa, tegobe ili dosade.

Još jedna važna napomena jeste da je umor povezan sa povećanim unosom hrane i željom zavisokokaloričnom hranom.

Da ponovimo, kada je u pitanju višak kilograma, ono što jedete je važnije nego kada jedete. Ako ste idalje gladni nakon večere razmislite o tome da uvek imate namirnice koje su niskokalorične, a imajuvisokonutritivne vrednosti. To na primer mogu biti štapići šargarepe i celera sa humusom ili kriškejabuke sa puterom od orašastih plodova.

VREME OBROKA I UČESTALOST

Iako ukupan broj kalorija koje pojedete u toku dana na kraju imaju najveći uticaj na vašu telesnutežinu, istraživanja pokazuju da mogu postojati načini za regulisanje apetita kroz određivanjevremena i učestalosti obroka.

Na primer, kaloričniji doručak može vas duže držati sitim, a na kraju dana može sprečiti i želju zaprejedanjem kasno uveče.

Preporuka je da ne preskačete obroke u toku dana i da se trudite da rasporedite kalorije koje suvam neophodne u toku dana kroz te obroke.

Ukoliko preskočite ručak i pojedete nešto tek oko 18h, postoji velika verovatnoća da ćete poželeti jošnešto da pojedete kasnije. Verovatno ćete oko 23h kucati na vrata svog frižidera ili obilaziti police uostavi u potrazi za nekim grickalicama.

Promena vremena i učestalosti obroka može biti strategija za smanjenje ukupnog unosa kalorija, amože vam pomoći i da uspostavite kontrolu nad apetitom.

Ukoliko ni ovom strategijom ne uspete da iskontrolišete apetit, možete probati sa biljnim vlaknima. Biljna vlakna bubre u želucu i zauzimaju prostor, stomak šalje signal mozgu i on taj signal prepoznajekao sitost. Najveću količinu biljnih vlakana možete pronaći u Herbafast Fiber napitku, koji se pijepola sata pre ručka i pola sata pre večere.

NA KRAJU DANA

Kalorija je kalorija, i njena vrednost se ne računa više noću. Jednostavno, nećete se ugojiti ukolikosamo jedete kasnije, a u skladu sa dnevnim potrebama za kalorijama.

Ono na šta treba da obratite pažnju jeste to da noću obično donosimo lošije izbore. Posebno kada jeu pitanju hrana i zbog toga dolazi do unosa većeg broja kalorija. Što na kraju donosi i taj višakkilograma. Planirajte, birajte pametnije i zdravije, krećite se, vežbajte i tada večernji obrok ne možebiti vaš neprijatelj.

Autor: M.M.