Upalu grla, malaksalost i temperaturu može da uzrokuje i Epštajn-Barov virus. Kada se pacijent žali na hroničan umor, trebalo bi da uradi analizu krvi, a često i da proveri vrednosti enzima jetre.
MALAKSALOST, bol u grlu i povišenu telesnu temperaturu mnogi često pogrešno protumače kao simptome prehlade, a zapravo se iza njih krije mononukleoza, ili - "bolest poljupca". Čak je i lekarima teško, bez dodatnih analiza da razlikuju da li je reč o zapaljenju grla i disajnih puteva ili je oboljenje nastupilo usled virusa koji dovodi do mononukleoze.
"Bolest poljupca" uglavnom je rasprostranjena među školarcima i mladima, ali dešava se i kod starijih.
Doktor Dejan Jonev, pedijatar Doma zdravlja Čukarica, kaže da na mononukleozu treba posumnjati kada se pacijent žali na umor koji traje dugo i koji ga primorava da leži u krevetu:
- Klinička slika mononukleoze ne mora kod svakog pacijenta da bude ista. Pojedini imaju temperaturu i uvećane limfne žlezde na vratu, dok kod nekih ovi simptomi mogu da izostanu ili da budu vrlo blagi. Ipak, svima je zajednička dugotrajna iscrpljenost. Dakle, kada se pacijent žali na hroničan umor, odlučujemo se da ga uputimo na anlize krvi, a ukoliko su one nedovoljne i na utvrđivanje vrednosti enzima jetre.
Mononukleoza je upala koja nastaje kao posledica Epštajn-Barovog virusa. Prenosi se oralnim putem, a najčešće zbog upotrebe zajedničke čaše ili zbog pijenja iz iste flaše.
KOMPLIKACIJE
MONONUKLEOZA je najčešće benigno virusno oboljenje, ali može da uzrokuje i komplikacije. - Pacijente kod kojih postoji veliki otok krajnika koji otežavaju disanje, dugotrajno imaju povišenu telesnu temperaturu i izrazito su lošeg opšteg stanja, upućujemo na infektivnu kliniku - kaže dr Vesna Đekić Tasić.
- Ova infekcija je karakteristična za mlade, jer upravo oni često ne vode računa o higijeni - kaže dr Jonev. - Kada analiza krvne slike pokaže da su monociti visoki, znamo da je reč o mononukleozi. Kod pacijenata, kod kojih je ovaj nalaz nejasan, u smislu da su ove ćelije krvi blago povišene, radimo analizu enzima jetre, odnosno transaminaze, koje su u slučaju mononukleoze uvek dosta povećane.
S obzirom na to da je mononukleoza virusna infekcija pravog leka za nju nema. Pacijentima se preporučuje strogo mirovanje i dijetalna ishrana, bez teških masnoća i rafinisanog šećera.
- Pojačanu fizičku aktivnost potrebno je izbegavati od tri do šest meseci posle ove virusne infekcije - kaže dr Jonev. - Oboleli bi 21 dan nakon pojave simptoma trebalo da se upute na ultrazvuk stomaka, da bi se proverilo da infekcija nije izazvala uvećanje slezine. Takođe, trebalo bi kontrolisati nivo transaminaza na svakih mesec dana.
Infektivna mononukleoza se kod odraslih ređe javlja, a kada se dogodi, reč je uglavnom o mlađim odraslim osobama.
- Na mononukleozu posumnjam kod pacijenata koji se žale na postepen početak tegoba u vidu gušobolje, otežanog i bolnog gutanja uz pojavu angine i otečenih i lako bolnih podviličnih limfnih žlezda, žlezda na bočnim stranama vrata i žlezda zadnje lože vrata - kaže primarijus Vesna Đekić Tasić, specijalista opšte medicine Doma zdravlja Rakovica. - Ovaj otok žlezda je toliko izražen da ga najčešće primećuju i pacijentovi ukućani. Mogu da budu otečene i pazušne i preponske limfne žlezde. Takođe, ukoliko je slezina otekla, ona se može napipati ispod levog rebarnog luka.
- U lečenje, po potrebi, uključujemo i antibiotike širokog spektra za preventivno suzbijanje superinfekcije, koja može da nastupi zbog piogene flore u ždrelu - kaže dr Đekić Tasić.
