Ono na šta se odlučimo fokusirati u velikoj meri određuje smisao naših života. Sa neurološke strane je poznato da se mentalni fokus pojačava i povećava kada nam je nešto važno - to čini da je predmet fokusa važniji od onoga na šta se ne fokusiramo. Zbog sklonosti mozga da formira navike, fokusiranje na kraju daje sekvence uslovnih odgovora, koje doživljavamo kao navike. Navike oblikuju naše svakodnevno iskustvo i boje naš život.

Pošto se navike obrađuju u mozgu hiljadama puta brže od promišljenog ponašanja, jedini pouzdan način za promenu ukorenjene navike je razvijanje nove navike, koja nije kompatibilna sa onom koju želite da promenite. Ako recimo želite da promenite naviku da vičete na svoju decu, razvijte naviku regulacije emocija, koja će biti nespojiva sa vikanjem na njih.

Psihijatri i psihoterapeuti u svom radu u vezi procesa menjanja navika koriste proces koji se naziva TIP (think, imagine, practise)- misli, zamisli, vežbaj - da bih razvili nove navike kod pacijenata. Na primer, klijent ima naviku da zamera svom bračnom partneru kada se ne slaže sa njim. Tokom sesije on razmišlja o vremenu kada se osećao dobro, i priznaje da se u tim trenucima zaista oseća bolje. Zamišlja da radi stvari koje će oživeti te osećaje, kao što je i želja da njegov partner/partnerka bude srećna. Kod kuće on onda praktikuje negovanje njenog blagostanja, odnosi prema njoj sa poštovanjem, neguje je.

Ponavljajući ovaj proces menjanja ogorčenosti sa ljubaznošću, nekoliko puta dnevno tokom oko šest nedelja, on razvija uslovljeni odgov tako da kada počne da oseća ogorčenost, misli i deluje potpuno u drugom pravcu: postaje tolerantan prema neslaganju, i čak nešto nauči iz perspektive sa kojom se ne slaže.

Naravno, da bi ceo proces funkcionisao, morao je zaista da poželi da bude ljubazan, a ne zamerljiv, to jest, morao je da želi da se oseća vrednije, a ne privremeno moćnije usled malene doze adrenalina koja dolazi sa ljutnjom. Morao je želeti da poboljša svoj odnos, a ne samo da dokaže da je „u pravu“.

Kakve god da imate emocionalne navike koje vas možda i nerviraju, verovatno ima generalizovanih okidača, bilo šta zbog čega se osećate obezvređeno, izolovano ili napadnuto. Vremenom, sama mentalna stanja poput nemoći, ranjivosti, bezvrednosti pokreću uobičajene reakcije poput ljutnje, agresije, alkoholizma, prejedanja, nezavisno od izvornih uzroka. Stoga moramo razviti adekvatne reakcije na neka opšta mentalna stanja, a ne na specifične pokretače mentalnih stanja. Pristup je poput izgradnje imunološkog sistema protiv svih patogena, a ne koncentrisanja na određeni patogen.

Koraci principa “misli, zamisli, vežbaj” TIP( think, imagine, practise) su:

• Razmislite nekoliko puta o željenoj promeni i zapišite je. (Na primer: „Kada mi on/ona kaže da sam sebičan, dozvoliću sebi da razmislim o tome jesam li je/ga nečim povredio/la i pokazaću joj/mu da mi je stalo.“)

• Zamislite detaljno kako da prevaziđete barijere (krivicu, stid, anksioznost) do željene promene. (Na primer: „Osećam se krivim što sam bila sebična u prošlosti, ali briga o njoj/njemu i osećaj povezanosti sa njom/njim su važniji, zato ću se pokušati usredsrediti na ono što je najvažnije za mene - pokazaću joj/mu da mi je stalo.“)

• Vežbajte specifična ponašanja koja mogu dovesti do željenih promena.

Da biste primenili ovaj proces na vlastite nepoželjne navike, ispitajte u nekoliko slučajeva ove navike, a zatim:

• Zapišite šta ste mislili i osećali neposredno pre nego što ste učinili neželjeno ponašanje.
• Razvijte repertoar misli, osećanja i ponašanja koji su nespojivi sa negativnim odgovorom koji ste imali neposredno pre aktiviranja navike.
• Razmislite o određenim ponašanjima koja će vas učiniti vrednijima. (Loša navika je bio pokušaj da se osećate privremeno snažni, ali rezultiralo je kratkim vremenom većim osećajem nemoći.) Ponašanja će spadati u jednu od četiri kategorije: poboljšati, ceniti, povezati ili zaštititi nekoga.
• Zamislite da se ponašate na neki način. Na primer, „Kad se tako osećam, moram (uraditi nešto zbog čega ću se osećati vrednijim) ______________.“
• Svakodnevno vežbajte ponašanje oko šest nedelja (optimalno vreme za izgradnju navika samo-regulacije).
• Sa konstantnom vežbom i praksom, vaš mozak će automatski zameniti stanja ranjivosti poput krivice, stida ili anksioznosti sa dublje osnažujućim konkretnim rešenjima, što će vam omogućiti da delujete na način koji vas čini konstantno vrednim.

Ako vas zanima da naučite nešto više o emocijama, kao i kako da promenite neke svoje štetne navike, možete o tome pročitati nešto više upravo OVDE.

Pink.rs