Dobro se sećam, u ćeliji smo gledali na televiziji vesti i komentarisali informaciju o hapšenju muža ubijene pevačice Jelene Marjanović, kada se čulo otključavanje vrata. Ulazi stražar, za njim čovek kom ne vidimo odmah lice. Zakorači ka sredini ćelije i tiho kaže: "Zdravo, ja sam Zoran".
Ovako ekskluzivnu priču za Srpski telegraf počinje Milovan Stevanović iz Mladenovca, čovek koji je tri meseca bio cimer Zorana Marjanovića u beogradskom Centralnom zatvoru. Sve vreme je u četvorokrevetnoj ćeliji sa njima bio i Marko Nikolić, monstrum koji je u julu u Rakovici ubio suprugu i četvorogodišnjeg sina. Na četvrtom krevetu promenilo se nekoliko pritvorenika.
Ubeđen da će izaći u martu
Zoran Marjanović siguran je da će sve optužbe protiv njega pasti u vodu, priča naš sagovornik. - Ubeđen je da izlazi 18. marta, tada mu valjda ističe pritvor i moraju da podignu optužnicu protiv njega. Nekoliko puta nam je rekao da će se tada naći na slobodi.
Naš sagovornik pre nekoliko dana je pušten iz pritvora. Isprva nije bio baš raspoložen da priča o svom cimeru Marjanoviću, trenutno svakako najpoznatijem i najintrigantnijem pritvoreniku Centralnog zatvora. Ipak, malo-pomalo, popustio je...
Foto: E-stock Miloš Rafailović/Printscreen Facebook
Zoran i Marko Nikolić maltene nisu komunicirali
Ono što je zanimljivo, kaže Milovan, jeste da Zoran Marjanović i Marko Nikolić, koji je ubio dete i ženu, gotovo uopšte nisu komunicirali. - Iako je to mali prostor i po ceo dan smo upućeni jedni na druge, njih dvojica su baš retko pričali međusobno. Kad su grupni razgovori da, ali samo njih dvojica da se nešto izdvoje i pričaju, to ne pamtim. I mi drugi smo slabo komunicirali s Nikolićem. Nekako, krene priča, a meni izbije na oči slika kako ubija svoje dete. Ne da razumem da neko to može da uradi.
Jedini uslov bio je da prenesemo sve što je rekao, od reči do reči. Kaže, ne želi ni da sudi ni da presuđuje, samo želi da prenese ono što je za tih 90 i nešto dana video, čuo i podelio sa cimerima u pritvorskoj ćeliji. Golu istinu, onakvu kakva jeste, svidela se nekome ili ne.
Najviše sluša Šabana i Snežanu Đurišić
Kako kaže Milovan, pošto su u ćeliji imali TV, to im je bila glavna zanimacija. Većinom su gledali muzičke kanale. - Zoran nam je ponekad pominjao da poznaje ovog ili onog pevača. Primetio sam da mu se više sviđaju neke starije pesme, iz osamdesetih godina najviše. Pojačavao je televizor, na primer, kad su bili spotovi Snežane Đurišić, Šabana Šaulića i još nekih pevača iz tog vremena.
- Sad da me pitate da li je Zoran ubica, rekao bih da 99 odsto mislim da nije - izgovara Milovan.
Onda to još jednom ponavlja, kao da samog sebe ubeđuje. I nastavlja...
Svima nam je delio cigarete
Od svih pritvorenika u ćeliji, Marjanović je dobijao najviše paketa i najčešće su mu dolazile posete. - Dobijao je puno cigareta, kafe, suhomesnatih proizvoda. Primetio sam da pije samo prolom vodu. Uvek kad dobije paket, delio nam je cigarete. Slali su mu i garderobu, da može da se presvuče - priča Stevanović.
- Takav je moj utisak. Marjanović je sve vreme mirno spavao, jedini nije pio nikakvu terapiju, svi mi drugi uzimali smo neke lekove da bismo mogli da zaspimo. On ne. Nisam ga nijednom čuo da se probudio noću, a spavao sam u krevetu na sprat iznad njega. Nije ustajao, šetao. Normalno spava, normalno jede.
Stražarima svaka čast
Naš sagovornik kaže da je prvih dana strepeo od pritvora i odnosa osoblja CZ prema njemu. - Slušao sam ranije razne priče, međutim, mogu samo da pohvalim stražare i komandire. Sve vreme su bili korektni, ni glas niko nije povisio, a kamoli nešto teže. Takvi su bili i prema Marjanoviću, sve uljudno, na distanci, niko ga nikad nije pitao ništa o slučaju ili nešto aludirao da je on ubica.
Za pet meseci u pritvoru video sam dosta ubica i za svakog od njih bih mogao da kažem da su po nečemu čudni, nekako se ponašaju felerično.
Za Nikolića se, recimo, odmah vidi da je kriv, da nešto nije u redu, isto sam primetio tokom šetnje i kod drugih koji su optuženi za ubistva... Kod Zorana, međutim, nisam uočio ništa slično - objašnjava Stevanović.
Krišom slušao šta pričaju novinari
Zoran Marjanović nije puno pričao o ubistvu supruge Jelene, ali je često komentarisao pisanje novina i portala o tom slučaju. Po onome što kaže njegov cimer iz ćelije, očigledno je da je bio dobro informisan i da je pratio sve što mediji objavljuju. - Pričao nam je kako je tužio razne novine. Jednom se smejao kad je pročitao da će da se oženi u zatvoru. Pominjao je i kako je kod kuće u Borči, kroz prozor, zajedno sa ćerkom, krišom slušao kako ispred kapije novinari muškarci pričaju koja im je novinarka najlepša.
Pitamo ga da li je Zoran pominjao zločin, ubistvo žene, ćerkicu Janu...
Brat je kriv za priče o sekti
Kada se u novinama pojavila informacija o tome da su članovi porodice Marjanović pripadnici sekte, Zoranu nije bilo svejedno. Tada je cimerima ispričao kako je nastao crtež čudnog oblika na zidu njihove kuće, koji su mediji povezali sa sektaškim simbolom. - Rekao nam je da je njegov brat farbao motor i da mu je u jednom trenutku farba prsnula na sve strane. Deo je završio na zidu kuće i od te fleke, nepravilnog oblika, na kraju je ispao sektaški znak. Tako nam je ispričao, dodajući da je veliki vernik i da nikad ne bi ni pomislio da uđe u sektu - govori Milovan.
- Nije puno pričao o tome. Jednom je samo izgledalo da otvara dušu, tad mi je rekao: "Ja mogu Janu svakog trenutka u oči da pogledam. Nisam joj ubio majku i ne znam ko je to učinio. To je za mene velika misterija. Čist sam pred bogom i ljudima".
I uopšte, često je pominjao boga, crkvu. Primetio sam da je čitao samo crkvene, pravoslavne knjige, ništa drugo mu nisu slali.
