Šipka dodaje da je 95 odsto slika kako se sve dogodilo prilično jasno ali da za kompletnu rekonstrukciju zločina nedostaje uvid u kompletne spise predmeta za koje je zastupnik porodice Krsmanović uputio zahtev Višem javnom tužilaštvu.

Šipka je rekao da je poslednji dokaz da ubistvo nije izvršeno na nasipu jeste stavljanje prstiju Jelene Marjanović u varikinu radi skidanja biološkog materijala koji bi kasnije mogao poslužiti kao dokaz.

- Kada su Jelenini prijatelji dostavili fotografiju Centru za forenziku primetili smo da je lak na Jeleninim prstima oštećen. Jelenine prijateljice su nam rekle da Jelena nije koristila nadogradnju noktiju, pa smo u jednoj manikirskoj radnji izvršili test – lakirana je plastika i potopljena u varikinu, efekat je isti kao na noktima. Rezultat je oštećen, nagrižen lak, a ne fizičko oštećenje, a mi pouzdano znamo da je Jelena u petak imala redovno lakirane nokte – navodi Šipka.

Iz podatka o korišćenju varikine donesen je zaključak da se ubistvo nije dogodilo na nasipu.

- Teško je poverovati da bi neko nosio varikinu na nasip i da bi tamo uništavao eventualne tragove koji bi nastali od borbe prilikom usmrćivanja Jelene – dodao je predstavnik Centra za forenzička istraživanja.

Pročitajte još: SPECIJAL O UBISTVU JELENE MARJANOVIĆ: Saznajte sve detalje ISTRAGE i HAPŠENJA pevačicinog supruga Zorana!

Šipka je kazao da je teorija o više umešanih lica izvedena i iz materijalnih tragova.

- Na Jeleninoj majici, na licu mesta, kada je izvađena iz kanala nisu nađeni tragovi krvi na okovratniku što znači da je ubijena u ležećem položaju. Ako pođemo od naše tvrdnje da se ubistvo nije dogodilo na nasipu, ona je morala biti i transportovana u istom takvom položaju. Kada je transportovana od lica mesta do Instituta za sudsku medicinu njena majica je bila natopljena krvlju. Ako je bila natopljena krvlju kada je krvarila mrtva koliko je onda krvarila dok je bila živa? Na njenom licu pronađeni su tragovi krvi koji nisu mogli nastati u vodi. Zaključak je da je onda najverovatnije bila ubijena na nekoj prostirci, bila umotana u tu prostirku i da je njeno lice bilo u lokvi od koje potiče razmazana krv na licu. Da bi se telo u tom stanju donelo do nasipa i usput izbeglo krvarenje na majicu, morala je biti dovedena do nasipa u horizontalnom položaju za šta su bile potrebne dve osobe – zaključuje Šipka.

Miloš Kordić, bivši šef Odseka za krvne delikte MUP-a nadovezao se na priču o više počinilaca, navodeći da se uvek lakše rešavaju ubistva u koje je umešano više od jednog počinilaca.

- Praksa pokazuje da, pre ili kasnije, uvek neko od njih „pukne“ i počne da priča okolini šta se dogodilo. Ako je izvršilac sam, mnogo teže ga je slomiti osim ako mu u izvršenju zločina nisu pomogli članovi porodice – zaključio je Kordić.