U vremenu koje je iza nas, praznici su bili poseban doživljaj. Kako smo nekada živeli u zemlji koja je bila socijalistički uredjena, nije se mnogo davalo značaja verskim praznicima.

Mnogi praznici su izmišljeni kao alternativa verskim, a ostali medjunarodni sekularni, podizani su na neki viši nivo. Tako su novogodišnje proslave u Titovoj Jugoslaviji bile veličanstvene. 

To je bilo uređenje u kom se mnogo mislilo na socijalni status pojednica a samim tim i na sve ostalo što iz njega proizilazi. Država je organizovala proslave u svim institucijama koje su to dozvoljavale.

Ako uzmemo u obzir da privatni sektor gotovo da nije postojao, onda je jasno da su tadašnji organi upravljanja imali pune ruke posla da organizaciju sprovedu od početka do kraja.

Za Jugoslaviju je važilo mišljenje da je komunistička zemlja sa prozapadnjačkim načinom života. Tako smo mi bili jedna od retkih komunističkih zemalja koju je posećivao deda Mraz.

Mališani socijalizma i Titovi pioniri su se radovali paketićima koje su dobijali iz obe firme u kojima su im radili roditelji. Opet sve kao po pravilu o trošku države. Neko bi to nazvao rasipanjem novca ali ozarena dečija lica su bila dovoljna satisfakcija.

Nezaboravne proslave

Hotelske proslave, igranke u domu vojske, beogradski noćni klubovi sa radnim vremenom od osam sati uveče pa do jedan ili dva ujutro. Poznate pevačice i pevači sa prostora od Vardara pa do Triglava su nastupali širom zemlje a u publici su se mogli videti najnoviji modeli modnih popularnih jugoslovenskih kuća.

Posebnu pažnju treba posvetiti proslavama po domovima kulture, koji su svojevrstan simbol socijalizma a nalazili su se gotovo u svako selu u čitavoj zemlji.

Sama proslava izgledala je drugačije od današnjih. Igrali su se stiskavci, slušao se sentiš, momci i devojke su se zbližavali igrajući jedno uz drugo.

Svako vreme nosi svoja sećanja. Ono što sigurno možemo reći jeste da smo uvek znali dobro da se zabavimo i da uživamo za praznike. Verujemo da će vam i ova biti nezaboravna kao i sve do sada