Kada je imala 13 godina Margo Perin je otac pitao bi li želela da izgleda lepše.

- Danas hirurzi mogu da učine čuda - rekao je.

Specijalista iz Londona je pristao na kozmetički zahvat kojim će smanjiti nos devojčice - iako još nije prestala da se razvija.

Prvih sedam godina života, Margo i njenih šestoro braće i sestara s roditeljima su živeli u Njujorku, u penthausu na Menhetnu. Nakon toga je njihov život postao haotičan, dobili su novo prezime, spakovali se i u žurbi uzeli samo osnovne stvari.

Otišli su u Meksiko. Potom je, jednog dana, provaljeno u njihov dom. Iako je sve bilo razbacano, činilo se kako ništa nije uzeto, kao da je neko došao i tražio nešto konkretno.

- Kako su nas pronašli? Niko nije trebalo da zna da smo ovde - čula je Margo svoju majku. Ponovno su se brzinski spremili i preselili, ovog puta na Bahame.

Roditelji nikad nisu objasnili razloge ovih iznenadnih selidbi. Retko su uopšte govorili o prošlosti.

- Bilo je to potpuno zbunjujuće, ali mislim da se to događa sa svom decom koja se lažu, pa sami moraju da postanu detektivi da bi saznali istinu - smatra Margo.

Lilijan i Arden, majka i otac, bili su vrlo glamurozni. Arden se uvek besprekorno odevao, a Lilijan je imala prekrasne haljine, uvek je bila našminkana, a obrve ocrtane olovkom davale su joj izraz trajnog čuđenja.

Bilo je tu dosta ispijanja koktela, a dok su živeli u SAD njeni roditelji su često odlazili u opere, balete i na večere. Deci je bio ispran mozak informacijama da ne smeju nikome da govore o svojoj porodici, a otac ih je čak podučio malom triku koji će sprečiti tuđe njuškanje.

- Ako te neko pita nešto o čemu ne treba da govoriš, reci mu da ne želiš odgovaraš na ta pitanja jer ih se ne tiče - rekao je.

Jednog dana, Margo se vratila kući iz škole na Majami Biču i čula je kako su "loši ljudi stigli njenog oca".

- Jesi videla tatu? - pitala je jedna od sestara i otkrila joj kako je tatino lice crno i plavo.

Roditelji nikad ni za to nisu dali objašnjenje. Deca su znala da je bolje ništa ne pitati. Osim toga, nasmrt su se bojali oca.

Kad bi se vratio s posla, seo bi na kauč i prebacio ih preko kolena i onda bi ih tukao stonoteniskim reketom, dok bi majka stajala sa strane i to bezdušno promatrala.

Iako se Margo užasno bojala tate, na početku je odbila njegovu ideju da operiše nos. Tek kad je sestra s kojom je bila najbliža došla u sobu plačući i čupajući kosu, Margo je shvatila da nema izbora.

- Molim te, molim te operiši nos. Ako ne odeš, tata me neće pustiti da odem iz kuće. - preklinjala ju je.

Svi su bili očajni u nastojanju da što pre odu od roditelja, a Margo nije mogla da stoji na putu svoje sestre.

- Osećala sam se tupo, a jedino što sam htela je da je zaštitim - priseća se.

Posle operacije nosa, otišli su u Škotsku, pa u London, a otac im je rekao kako je to bolja lokacija za širenje posla.

Kad je brat pitao "kog posla", otac mu je odgovorio "nemoj da zaboraviš da poneseš svoju vestu". Nekoliko meseci posle dolaska u grad, Margo je shvatila da je u velikoj nevolji.

- Ubiće me - plakala je na telefon starijoj sestri koja je uspela da ostane s dečkom u Glazgovu.

- Ko će te ubiti - zagrmeo je njen otac iza njenih leđa, zgrabivši joj slušalicu, povlačeći je za kosu i okrenuvši joj glavu sve dok nije otkrila o čemu je reč.

Poslednjeg dana njihovog boravka u Glasgovu, Margo je pobegla u pab kako bi se pozdravila sa svojoj prijateljicom. Kako nije mogla da je pronađe, prihvatila je piće bradatog stranca i na kraju je završila u njegovom stanu, gde ga je znatiželjno posmatrala kako puni injekciju s mešavinom smeđeg praha i vode i ubrizgava je u ruku. Imali su seks na crno-belim pločicama njegovog kupatila.

Ostala je trudna. Sada je njen otac zahtevao da mu kaže ko je otac, udarajući je svom snagom u stomak i nazivajući je kurvom, droljom, ološem... Margo nije želela pobačaj, ali kao i s operacijom nosa, nije imala izbora. Majka ju je ugurala u taksi, dodala joj ranac za stvarima i naglasila joj kako je bilo teško uopšte da dogovori celu stvar.

Zakon o legalizaciji abortusa uveden je u Engleskoj dve godine ranije, 1967., ali i dalje se na to gledalo s osudom. Jedna sestra je pri izlasku iz njene sobe sebi u bradu promrmljala "droljo".

Nakon što je napokon otišla od kuće sa 16 godina, počela je sa životom samouništenja. Odlazila je od jednog dečka do drugog, živeći u podrumima i kao skvoter, drogirajući se. U dobi od 19 godina dobila je dijagnozu Hodžkinsovog limfoma pa joj je rečeno da bi mogla da umre.

Kad je uspela da se oporavi, odlučila je da preokrene život. U tom razdoblju nije imala kontakta s roditeljima, a što je bila dalje od njih, bolje se osećala.

Ipak, njeno neobično detinjstvo ju je i dalje zbunjivalo. Godinama kasnije, kad ju je kontaktirala sestra koja je živela u SAD-u, počela je da shvata istinu. FBI je tražio Ardena i sve do kojih su mogli doći iz porodice su detaljno ispitali. Do više informacija je došla 2007., kad je rođaka došla do smrtnog lista njenog oca.

FBI otkrio pravu istinu

Saznala je kako je umro tri godine ranije u Saseksu, nakon serije moždanih udara, a pod odeljkom zanimanje pisalo je "ekonomista".

Margo je potvrdu o smrti poslala FBI-u, a oni su joj nakon toga poslali izveštaj od 100-inak stranica o njenom ocu, s detaljima o njegovoj kriminalnoj karijeri još od 1940-ih.

Čak je razgovarala s FBI-om i o bankovnoj prevari od 140.000 dolara povezane s mafijom. Njen otac je bio stručnjak u prodaji stvari koje nisu postojale. Taj prodavac magle je proveo ceo svoj život kao međunarodni begunac, držeći svoju porodicu taocem njegovog kriminalnog života.

- Njegova profesija bila je krađa novca. Bio je gangster, ništarija. Ali, zašto me je naterao na operaciju nosa? Mislim da je time hteo da sakrije činjenicu da smo bili Jevreji, a bilo ga je strah kako će nas moj nos odati. Odrastajući, mi nismo ništa znali o svom poreklu. Zapravo, kad god se setim detinjstva, uvek mi je muka. Bolest je jedina pozitivna stvar koja mi se dogodila, jer me naterala da se suočim sa stvarnošću i danas sam srećna - izjavila je.