U domaćoj javnosti poslednjih godina često se mogu čuti tvrdnje da u Srbija “prepuna“ zavisnika od igara na sreću. Ipak, analiza podataka medicinskih ustanova i relevantnih državnih organa otkriva znatno drugačiju i mnogo realniju sliku.
Na osnovu dostupnih medicinskih izveštaja, ukupan broj osoba koje se u Srbiji leče odbolesti zavisnosti iznosi približno 1.150. a od čega najveći broj čine muškaraci - 80%svih lica koja se jave na lečenje. Kada se ova brojka uporedi sa čitavom punoletnom populacijom Srbije, dobijemo udeo od 0.02%, što je višestruko manje od evropskogproseka od oko 1.5% stanovništva.
Ovaj podatak ne umanjuje ozbiljnost problema, ali istovremeno dovodi u pitanje proceneo desetinama ili čak stotinama hiljada zavisnika, koje se namerno plasiraju u javnost odstrane nekredibilnih izvora željnih klikova i pažnje.
Sagovornici iz zdravstvenog sistema navode da se tokom godine između 220 I 240 građana obrati institucijama zbog problema sa prekomernim klađenjem. Reč je obrojkama koje zahtevaju odgovoran pristup ali koje su 300 puta manje od onih koje seplasiraju u pojedinim medijima.
Nelegalna kripto-kazina i kladionice, a ne legalni priređivači, generišu slučajeve maloletničkog kockanja
Istraživanje organizacije "Solidarnost za decu" na uzorku od 1.100 ispitanika predstavljajoš jedno nedavno organizovano relevantno ispitivanje na ovu relevantnu društvenutemu. Ono je pokazalo da tek 0,6% maloletnika imalo ili je ima priliku da učestvuje uigrama na sreću.
Tema ovog istraživanja bilo je učestvovanje maloletnika (od 13 do 17 godina) u igramana sreću. Prikupljanje podataka je vršeno intervjuisanjem dece i njihovih roditeljatelefonskim putem, uz odobrenje roditelja i punu zaštitu identiteta ispitanika, s obziromna to da je reč o najosetljivijem delu populacije.
Gde nastaje najveći rizik
Stručnjaci ukazuju da se najveći deo rizika ne vezuje za regulisano tržište, već za nelegalne online platforme, posebno tzv. crypto kazina, koja posluju izvan domašajadomaćih propisa i institucionalne kontrole. Za razliku od licenciranih priređivača, kojipodležu obaveznim mehanizmima identifikacije korisnika, ove platforme funkcionišu bezkontrole i nadzora državnih organa često koristeći obmanjujuće modele privlačenja korisnika - igrača.
Prema ocenama stručnjaka, ovakvi sajtovi predstavljaju ključne izvore nastanka novihrizičnih ponašanja, naročito među mlađom populacijom. Zbog toga se u stručnimkrugovima sve češće ističe potreba za pojačanom institucionalnom kontrolom koja trebabiti usmerena usmerenim u gašenju takvih sajtova i suzbijanju nelegalnog online tržištaigara na sreću.
Novim zakonomom – značajno pojačan nadzor i kontrola
Izmenama Zakona o igrama na sreću uveden je obavezan sistem registracije iverifikacije identiteta svih korisnika online igara na sreću. Ovim rešenjem maloletnimlicima je onemogućen pristup licenciranim priređivačima, što se u stručnim analizamaocenjuje kao jedan od značajnijih koraka ka unapređenju zaštite maloletnika I drugihdruštvenih grupa. Isto tako priređivači su u obavezi da primenjuju i brojne drugemehanizme za zaštitu igrača kao što je sistem samoisključenja kao i jasno istaknutauputstva za igrače kako da prepoznaju rane znake rizika.
Paralelno sa regulatornim merama, razvijaju se i preventivni programi usmereni na ranuidentifikaciju rizičnih obrazaca ponašanja, gde se preventivno deluje u cilju sprečavanjanastanka zavisnosti. Projekat „Moguće je prekinuti“, koji se sprovodi u saradnjiUdruženja priređivača igara na sreću - UPIS i relevantnih zdravstvenih ustanova, čestose navodi kao primer sistemskog pristupa koji prevenciju stavlja u prvi plan.
Autor: Jovana Nerić
