Lekari Instituta za majku i dete uspešno su izveli komplikovanu intervenciju na prevremeno rođenoj bebi koja je rođena sa ozbiljnom srčanom manom.
Tim lekara Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić" po prvi put u Srbiji izveo je komplikovanu intervenciju na prevremeno rođenoj bebi — bez otvaranja grudnog koša uspešno su zatvorili veliki krvni sud između aorte i plućne arterije koji je opterećivao srce i zbog čega je beba bila na respiratoru!
Blizanačka trudnoća pre tri nedelje završila se prevremenim porođajem majke u 29. nedelji trudnoće u GAK Narodni Front. Brat i sestra, prevremeno rođeni, težili su 1.100, odnosno 1.400 grama po rođenju. Osim male težine, prevremeni porođaj doneo je ovim bebama i niz drugih poteškoća zbog čega je devojčica prevezena na Institut za neonatologiju, a dečak hitno transportovan na Institut za majku i dete.
Dijagnoza nije bila dobra: urođena srčana mana koja podrazumeva postojanje jednog krvnog suda koji povezuje aortu i plućnu arteriju.
Beba bila na respiratoru, nije mogla samostalno da mokri
- Taj krvni sud normalno postoji dok je beba u majčinom stomaku i bez njega teško da može da preživi, ali čim se rodi, taj krvni sud se "stisne", trombozira iznutra. Međutim, ukoliko po rođenju ostane otvoren, taj krvni sud postaje nepotreban i izuzetno štetan - kaže prof. dr Vladislav Vukomanović, direktor Instituta za majku i dete, koji je inače predvodio tim koji je uradio ovu intervenciju.
Kod prevremeno rođene dece vrlo često taj, stručno rečeno, "duktus", ostaje otvoren, a nekada može biti toliko veliki da izazove popuštanje srca koje se proširi, slabije kontrakuje, detetu pada pritisak, ne može da samostalno mokri...
- Takva beba onda postaje bolesnik najvišeg stepena složenosti koji zahteva primenu mehaničke ventilacije, lekova za podsticanje mokrenja, ali i lekova koji održavaju detetov pritisak u nekim prihvatljivim granicama - objasnio je prof. dr Vukomanović.
Ova srčana mana se do sada rešavala lekovima i otvaranjem grudnog koša
Do sada se ova srčana mana rešavala davanjem lekova koji imaju za cilj da zatvore taj krvni sud. Ukoliko to ne bi uspelo, pribegavalo se hirurškom lečenju koje podrazumeva otvaranje grudnog koša.
- Ova beba je bila na respiratoru sve vreme, dobijala je povećanu koncentraciju kiseonika, broj udisaja je diktiran aparatom. Dobijao je i lekove za izmokravanje, za pritisak. Prateći stanje deteta, njegove respiratorne ali i sve ostale funkcije, nakon nedelju dana od kada je stigao kod nas na Institut, odlučili smo se da uradimo metodu koja ne podrazumeva otvaranje grudnog koša - priča prof. dr Vukomanović.
Beba imala samo 1.100 grama
Ovaj dečak rođen je sa samo 1.100 grama, a na intervenciju je odveden kada je dobio još 300 grama. Sečenje grudnog koša tako male bebe moglo je dodatno da destabilizuje kompletno stanje deteta, da ugrozi pluća.
- To je trauma za dete. Krenuli smo u intervenciju koja podrazumeva zatvaranje tog krvnog suda jednim specijalnim uređajem. To je veoma mali uređaj, specijalno dizajniran za prevremeno rođenu decu i zove se "Pikolo". U pitanju je potpuno timski rad, pored mene i ass. dr Staše Krasić, tu su tehničari, anesteziolozi koji su od neprocenjive vrednosti. Oni su tako malo dete uveli u opštu anesteziju, bili su tu da rešavaju sve probleme koji mogu da nastanu tokom intervencije, od aritmije pa do nekog povećanog krvarenja - kaže prof. Vukomanović.
Postojala opasnost da dođe do oštećenja noge
Ova intervencija urađena je pre tačno dve nedelje. Budući da je ovo urađeno po prvi put u našoj zemlji, tim lekara se dugo pripremao, proučavao literaturu, konsultovao kolege iz inostranstva i, što je najvažnije, pridržavali se svih pravila dobre medicinske prakse.
- Budući da se sve radi preko kože, odnosno punkcijom krvnih sudova u preponi, trebalo je prvo da se izbegne da se plasira arterijski krvni sud jer je velika verovatnoća da se ošteti taj krvni sud i da zatim dođe i do oštećenja noge. Sve smo radili sa venske strane što je zapravo i standard za decu koja su manja od 2 kilograma. Plasiranje tog krvnog suda bilo je pod kontrolom ultrazvuka - objašnjava složenost procedure asistent dr Staša Krasić.
Iskašljavala je velike količine krvi!
Veličina uređaja koji je korišćen i plasiran kroz venu do krvnog suda koji je trebalo zatvoriti je samo 2x4 milimetra! Upravo je zato čitava intervencija rađena pod kontrolom ultrazvuka jer je tako odlučena i veličina uređaja koju su lekari koristili.
A koliko je ova prevremeno rođena beba bila u lošem stanju govori i činjenica da je u jednom momentu imala i plućnu hemoragiju — odnosno iskašljavala je velike količine krvi! Iako sama intervencija kao takva ne traje dugo, u pitanju su bili sati pripreme — od spuštanja deteta u salu, preko pripreme i uvođenja u anesteziju, do punktiranja krvnih sudova.
- Samo zračenje je trajalo pet minuta i iskorišćeno je manje od tri mililitra kontrasta što je po svim svetskim standardima, dok je čitava procedura trajala oko sat i po - rekla je asistent dr Krasić.
Nakon što su doktori stavili uređaj "Pikolo" direktno u krvni sud, on je "okludirao" to jest ostao je bez protoka.
- Taj uređaj sprečava da postoji dalje protok između aorte i plućne arterije. Nekoliko dana nakon intervencije, ceo taj uređaj trombozira i to je definitivno neprolazan krvni sud koji više ne opterećuje srce - dodao je prof. dr Vukomanović.
Beba skinuta sa respiratora, uskoro u majčinom naručju
A epilog svega je nikad bolji: dete je nakon samo dva dana skinuto sa mehaničke ventilacije, raspoloženo je, veselo, na stomaku i veoma je izgledno da će uskoro biti sa majkom!
- Majka će doći danas ili sutra i, ono što je najvažnije, konačno će uzeti svoju bebu u naručje i to je zapravo najbolji pokazatelj da je sve kako treba. Ova intervencija nikako nije bila jednostavna, strukture su minijaturne, dužina i masa deteta, veličina tog krvnog suda, veličina katetera koji se primenjuju... U pitanju su milimetri, ako stavite milimetar gore ili dole, postoji rizik da taj uređaj ispadne iz krvnog suda i da napravi veoma velike probleme - objašnjava prof. dr Vukomanović.
I na kraju — ne treba zaboraviti čitav tim tehničara koji su u kontrolnoj sobi pored sale gledali putem ultrazvuka čitavu proceduru i obeležavali lekarima referentne tačke gde taj uređaj treba da stoji tako da, iako je u pitanju bilo malo dete i mali uređaji, iza svega stoji jedan veliki, dobro uigran tim.
Autor: Dubravka Bošković
