Paunović je na sednici skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, na kojoj se raspravljalo o Izveštaju Srbije u okviru trećeg ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda i dobijene preporuke', Paunović je navela da su članice UN prepoznale da Srbija prvi put ima efikasan sistem zaštite od porodičnog nasilja, kao i to da stanje ljudskih prava u Srbiji nije idealno, ali da ima napretka.

Inače, u pomenutom izveštaju su spomenuti podaci koji je srpska delegacija predstavila 24. januara pred Savetom za ljudska prava u Ženevi.

Paunović je rekla da su mnoge članice UN pohvalile Srbiju za ono što je urađeno između dva Univerzalna periodična ciklusa, kao i da je pohvaljen postupak rada na Izveštaju.

- Pohvaljena je transparentnost u procesa izrade Izveštaja jer su učestvovali svi koji su imali priliku da daju pritužbe ili pokažu da neke stvari mogu da se unaprede. Izveštaj nije idealizovan, svaka stavka govori o zakonima koji su usvojeni i o kojima je postajala javna rasprava' - istakla je Paunović.

Srbija je, dodala je, od Saveta za ljudska prava UN dobila 190 preporuka za unapređenje ljudskih prava, te da je odmah prihvaćeno 74, dok će se o preostalih 116 naknadno razmatrati.

Navela je da je našoj zemlji dat do 30.juna da se izjasni o tim preporukama. Istakla je da je Srbija među retkima od 196 zemalja koja ima mehanizam koji prati kako se sprovode obaveze države prema UN i njenim konvencijama.

Upitana da li je prilikom predstavljanja Izveštaja bilo primedbi, predloga ili pohvala na deo o manjinskim pravima u Srbiji, Paunović je navela da je predočeno Savetu da je usvojen poseban Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, u okviru Akcionog plana za poglavlje 23.

Taj dokument, kako je objasnila, treba da otkloni ključni problem, a to je puna implementacija Zakona o pravima i slobodama nacionalnih manjin i Zakona o Nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić naveo da su uskraćivanja i kršenja ljudskih prava iz onih oblasti koje nisu često u fokusu javnosti i da samo u slučaju tragedije i teške povrede prava postaju predmet interesovanja šire javnosti.

Pašalić je primetio da se Izveštaju navodi da se više decenija pokušava da reši problem osoba sa invaliditetom i zaštitnik građana nije zadovoljan kako se to odvija, njihovi problem se rešavaju ad hoc.

- Drugi problem je njihova inkluzija i kako se sprovodi, uglavnom se krše njihova osnovna ekonomska prava' - ukazuje zaštitnik građana.

Dodaje da su stara lica druga najugroženija grupa u društvu, a na trećem mestu su, kako kaže, žene i deca koja su u fokusu zbog tragičnih događaja koji su se dešavali u poslednje vreme.

Pašalić je ukazao i slobodu mišljenja i izražavanja, navodeći da je izlazak države iz medija umesto da pospeši snizio krietrijume u kvalitetu medijskih sadržaja.

- Tu su važna dva pitanja, prvi je ekonomski status novinara, neuređen pravni status i nemogućnost da dobiju kredite od poslovnih banaka, a drugo pitanje su učestali napadi na novinare povodom kojim smo se oglašvali kad god je bilo jasnih dokaza da se to desilo' - naveo je Pašalić.

Sednici Odbora kojom je predsedavao predsednik tog tela Meho Omerović prisustvovali su i direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Sonja Tošković, zamenik šefa Misije OEBS Džozef Melot, stalna koordinatorka Kancelarije UN u Srbiji Karla Herši.