- Narukvice će biti povezane sa policijskim upravama, kako bi žrtve mogle brzo da signaliziraju da se nalaze u opasnosti, a policija odmah da reaguje - objasnila je Popović Ivković.

Ona je istakla da projekat „Unapređenje bezbednosti žena“, koji će se zahvaljujući organizaciji „UN Women“, a uz finansijsku podršku Kraljevine Norveške, jednim delom realizovati u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, predstavlja novu fazu u borbi protiv nasilja.

Prema njenim rečima, borba protiv nasilja nad ženama, uz prevenciju, pružanje pomoći i osnaživanje žrtava nasilja u porodici, jedan su od prioritetnih aktivnosti Ministarstva unutrašnjih poslova.

Popović Ivković je ukazala da je od usvajanja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji se primenjuje od juna 2017. godine, policija preuzela veću odgovornost, dobijanjem novih ovlašćenja, da stane na put nasilnicima kojima su žene bile glavna meta.

Državni sekretar je precizirala da je tokom 2018. godine policija izrekla 27.042 hitne mere, od čega 8.065 mera privremenog udaljenja učinioca iz stana i 18.977 mera privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i da joj prilazi.

- Od početka 2019. godine doneto je ukupno 6.890 hitnih mera od čega 2.079 mera privremenog udaljenja učinioca iz stana i 4.811 mera privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i da joj prilazi - rekla je Popović Ivković i dodala da je tokom ove godine policija uhapsila 407 osoba zbog porodičnog nasilja.

Ona je dodala da je zabeležen je i značajan pad broja ubijenih žena u porodičnom nasilju.

- U 2019. godini ubijene su četiri žene, dok smo tokom prošle godine imali 33 žrtve ženskog pola. Ukoliko poredimo sa 2012. kada je ubijeno 36 žena ili 2013. godinom, kada su nažalost ubijene 42 žene, onda možemo reći da su statistički pokazatelji ove godine još bolji - rekla je Popović Ivković i istakla da to nije dovoljno i da moramo da učinimo dodatne napore kako bismo došli u situaciju da nemamo ni jednu žrtvu.

Ona je naglasila da će Ministarstvo unutrašnjih poslova i u narednom periodu još intenzivnije nastaviti da se bori protiv nasilja u porodici.

- Svesni smo da je u pitanju društveni problem na koji je potreban i snažan odgovor države i društva. Stoga ćemo odgovorno i hitno postupati po svakoj prijavi nasilja, a nastavićemo da sa posebnim senzibilitetom radimo na prevenciji nasilja nad ženama - rekla je Popović Ivković.

Ambasador Kraljevine Norveške u Beogradu Arne Sanes Bjornstad istakao da zločin nije manje ozbiljan ako se desi u kući, ako se desi članu porodice, ženi ili bilo kome drugom.

- Nasilje u porodici, naročito nad ženama, teško je istražiti i zato ga ljudi ne prijavljuju, neki iz kulturno-istorijskih razloga, neki misle da to nije ozbiljno, a zapravo govorimo o veoma nasilnom krivičnom delu - rekao je ambasador Bjornstad.

Bjornstad je izrazio uverenje da će ovaj projekat, koji se bazira na prevenciji primenom novih elektronskih metoda i promenom mentaliteta, biti uspešan.

Šefica Kancelarije „UN Women“ Milana Rikanović istakla je da ovaj novi inovativni projekat ima za cilj uspostavljanje situacije u kojoj neće biti nasilja i u kojoj neće postojati rodni stereotipi.

- Projekcije pokazuju da ukoliko nastavimo da radimo na uobičajen način, ciljevi održivog razvoja neće biti ostvareni čak za 100 godina. Zato moramo naći novi način koji će imati transformativni efekat i moramo koristiti nove tehnologije i pristupe, kreirati nova partnerstva i ojačavati stara - rekla je Rikanović.

Govoreći o novim tehnologija, Rikanović je rekla da će se u okviru ovog programa započeti testiranje pilot projekta narukvica za žrtve i počinioce nasilja, koji će omogućiti policijskim službenicima da u realnom vremenu prate u kom trenutku su nasilnici prekršili zabranu mere prilaska.

Prema njenim rečima žene u ruralnim krajevima manje prijavljuju nasilje, što znači da možda nemaju pristup informacijama i sistemima podrške, zbog čega će se u okviru projekta raditi direktno sa njima.

- Ključni faktor uspeha našeg rada je integrisani odgovor, da svi zajedno radimo, i da znanje i resurse stavimo u službu borbe protiv nasilja i stereotipa. Cilj nam je da niko ne bude izostavljen. Moramo učiniti sve da žene imaju jednaka prava i mogućnost da ih koriste, da imaju pristup informacijama, da znaju koja su njihova prava i na koga u slučaju nasilja mogu da se oslone - rekla je Rikanović.

Biljana Stepanov iz Ženske platforme za razvoj Srbije naglasila je da reforme moraju biti suštinske, a ne formalističke.

- U zadnjih četiri pet godina puno smo uradili u ovoj oblasti i postignuti su značajni napreci u svim sektorima. Policija je ostvarila jedan veliki napredak u svom postupanju i promeni načina pristupa ovoj temi i žrtvama nasilja - rekla je Stepanov.

Prema njenim rečima, nasilje se pojavljuje u svim sferama našeg društva, zbog čega ne treba, kako je ocenila, biti fokusiran samo na nasilje u porodici već i na nasilje u javnom prostoru, zbog čega na sveobuhvatan način moramo zaštititi sve one koji su žrtve nasilja, posebno žene kao najranjiviji deo našeg društva.

Projekat „Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji“, koji sprovodi organizacija „UN women“ u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i podršku Kraljevine Norveške, trajaće tri godine.