U jednom trenutku je počela da plače, majka je pitala "Šta ti je", a ona se samo srušila, okrenula je oči, usta su joj se iskrivila, takođe, desna ruka i noga... Ostala je bez svesti, dete ni mrtvo, ni živo, objašnjava majka devojčice prisejaćući se bolnih trenutaka kroz koje su prošle.

Ništa nije ukazivalo da će im se životi promeniti

Do tog momenta nije znala koliko je jaka i koliki teret može da podnese.

- Ja sam u tom momentu bila toliko pribrana, da sada ni sama ne znam kako. Tek me je posle stiglo sve, posledice su bile takve da od silnog razmišljanja nisam mogla da spavam, da ne mogu da jedem, kroz suze govori Maja D.

Kada su stigle u Hitnu pomoć, doktori su se gledali u čudu, prvi put su se susreli sa ovakvom situacijom da dete od šest godina to proživljava. Bila im je potpuna nepoznanica, nisu mogli ni dijagnozu da uspostave.

- To što smo preživeli bilo je strašno, tu noć kada smo primljeni u bolnicu, ona se u jednom momentu probudila, vratila u normalu, kao da je sve u redu, doktori su bili šokirani, jer nisu znali šta joj je. Ostavili su je da bi pratili u toku noći, ona je zaspala u toku noći i ujutru kada se probudila, ponovo isto, priseća se Maja spleta dešavanja te kobne noći.

Više ništa nije isto

Maja je ispričala doktorima da joj je ćerkica do tada bila zdravo dete, da nikada nije imala nikakvih problema, da su trudnoća i porođaj bili u redu, da niko u falimiji nije bolovao od neke bolesti.

- Kada se njeno stanje stabilizovalo, devojčica nije mogla da govori nedelju dana. Vodili su je na magnet u Nišu, ustanovili su da je tromb, međutim, mi smo je ipak vodili za Beograd, tamo joj je rađen skener sa kontrastom, koji deci ne rade, prisećala se majka u suzama.

Na kraju se ispostavlja da nije bio tromb, već krvni sud u mozgu koji je bio loš od rođenja i da je prilikom pucanja izazvao moždani udar. Doktori kažu da je bolje što se to desilo u trenutku kada je imala 6 godina, nego kasnije i rečeno nam je da bi joj se to kad tad desilo, objašnjava majka devojčice.

Od tada više ništa nije isto, njeno detinjstvo od tog trenutka prate svakodnevne terapije. Nakon izlaska iz bolnice, u kojoj su provele nešto više od dva meseca, otišle su u Selters banju i tamo provele još toliko vremena. Prema rečima majke, stručnjaci iz banje su je digli na noge. Od tog trenutka, Ana je konstantno na terapijama kao što su kinezi terapije, radna terapija, fizikalna...

- Ne postoji mesto gde je nismo vodili, a da smo čuli da mogu da joj pomognu od manastira, preko bioenergetičara, pa sve do dečije fizijatre, akupunkture, neurološke robotike, priseća se devojčicina mama uz ogromnu zahvalnost zahvalnost prema svim doktorima i sestrama koji su brinuli o njenoj ćerki.

Majka hrabrosti

Svih ovih pet godina, od njene šeste, pa sada do jedanaeste, ona se podredila ćerkinom lečenju.

- Godinama unazada noćima ne spavam, slike mi se vraćaju u glavi, i ako znam da je sad sve u redu. I dalje su prisutni strahovi, kako se malo okrene u toku noći, ja odmah skačem. I dan danas kada mi se požali na glavu, odmah mi prođe ona slika, govori ona.

Danas Aona hoda, igra folklor, nažalost, ruku i dalje ne može da koristi 100%. Prema rečima stručnjaka, ostalo je da sama shvati da može slobodno da koristi desnu ruku, jer se ona potpuno oslonila na korišćenje leve strane, te sad piše isključivo levom rukom.

- Dokotori kažu da treba samo da se sa sobom dogovori da može da koristi desnu ruku. Jedno vreme su joj usta bila u stranu, ali i to se ispravilo. Išla je na plivanje, danas igra folkolor. Odličan je đak, vesela, kada je videte ne biste rekli da je doživela moždani udar, objašnjava njena majka.

Krenula je redovno u školu sa 7 godina, učiteljica je deci objasnila o čemu se radi, tako da je niko nije zadirkivao, deca joj pomažu da obuče ranac, spakuje se, sve što joj je potrebno.

Autor: