U Klinici za pulmologiju UKC Srbije, gde svakog utorka kroz postkovid ambulantu, prođe oko 50 pacijenata, već vide da i omikron ostavlja snažne posledice na pluća.

- U postkovid ambulantu već nam se javljaju pacijenti koji su nedavno imali kovid s blagom kliničkom slikom, pa pretpostavljamo da je reč o omikronu. Prebole kovid samo sa simptomima gornjeg respirtatornog trakta, imaju zapušen nos, kijanje, gušobolju, bolove u mišićima i kostima, povišenu telesnu tepmpetaru, ali ne i upalu pluća. Iako lako prođu kroz kovid, dolaze u postkovid ambulantu jer se i dalje žale na produžaneo zamaranje, dugotrajan, uporan i suv kašalj, imaju čak i emboliju pluća, odnosno trombove i mikrto trombove (krvne ugruške). Dolaze i i mladi i stari - kaže asist. dr sc. Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju UKC Srbije.

On zato ističe da svi treba da budu oprezni iako je u pitanju "samo" omikron.

- Ispitujemo im plućnu funkciju, radimo osnovne laboratorijske analize i radigrafiju grudnog koša, a terapija je individualna, ali često dobijaju inhalacione pumpice. Iako omikron izgleda kao da je bezazlen, nije baš tako - naglašava dr Stjepanović i dodaje da je kod starijih pacijenata problem još veći, pošto imaju dosta pridruženih bolesti.

Takođe, navodi dr Stjepanović, svakodnevno prevode na Kliniku veliki broj pacijenata iz kovid bolnice Batajnica.

- Ti ljudi su već negativni, ali im je potrebna produžena kiseonička i druga terapija zbog postokovid sindroma i nisu za puštanje kuću - kaže dr Stjepanović i dodaje da su tu i "stari" postkovid pacijenti, od kojih neki imaju tegobe i po godinu dana. I dalje imaju zamaranje, suv kašalj, a skoro svakodnevno imamo pacijente s embolijom pluća, trombovi ili mikrotrombo usled poremećaja koagulacije ili kao i s drugim posledicama na plućima.

Kardiolog prof. dr Siniša Pavlović s Klinike za kardiologu UKCS kaže da s postkovidom imaju i strare i mlade pacijente i koji su bili potpuno zdravi.

- Nema pravila koga će kako snaći, tragično je što ne pokazujemo određni nivo opreznosti. Problemi sa srcem posle kovida manifestuju se kao nemogućnost odrađivanja fizičkih aktivnosti i kao aritmije. Niko ne sme forsirati fizičke aktivnosti, koja god varijanat korone da je u pitanju i koliko god bio mlad i zdrav. Videli smo kako je umro košarkaš koji je trenirao odmah posle kovida da bi potpisao ugovor. Za omikron nemamo dovoljno podataka, ali moramo biti oprezni. Pa imamo više od 60 preminulih svakog dana, a ne toliko veći broj zaraženih nego kada je bio vrhunac delte s kojom smo imali takođe isti prbroj preminulih. Tar to nije dovoljno da nas urazumi - kaže za Kurir prof. Pavlović i dodaje:

- Još u Vuhanu su rađene obdukcije i pokazale da u čitavih 15% slučajeva je umrlo usled miokraditisa, zapaljena srčanog mišića. Postkovid se ispoljava na mnogo načina, srčani mišić popusti, a najčešće se ispoljava kao poremećaji rizma koji može biti čitava paleta. Mesec, tri, šest, u zavisnosti od indivudue, treba izbegavati fizičko opterećenje. Poremećaje ritma uglavnom vremenom do izvesne mere stabilizujemo. Obično najviše stradaju oni koji ne shvataju da opasnost postoji, a hronični bolesnici se više paze. Kao naš narod kaže - žuti žutuju, a crveni putu.

Autor: