Mnogi pacijenti koji su preležali kovid završavaju sa oštećenjem srca i krvnih sudova.
- Kovid i kardiovaskularne bolesti su kao dva jahača apokalipse, idu ruku pod ruku i na žalost ostavljaju nesagledive posledice - upozorava dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" i predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA).
Dr Tasić kaže da veliki broj ljudi koji su preležali kovid ima za posledicu oštećenja srca i krvnih sudova, a najdominantije oboljenje je upala srčane maramice.
- Značajan broj bolesnika ima i poremećaj ritma, srčanu slabost i upalu srčanog mišića, tzv. miokarditis. Na žalost, jedan broj bolesnika kao posledicu kovida, neretko udruženog s drugim hroničnim bolestima, imao je infarkt ili šlog - kaže dr Tasić.
Kobne fibrozne trake na srcu
Upala srčane maramice je najčešće kratkotrajna upala koja se izleči još tokom trajanja infektivnog oboljenja i najčešće ne izaziva teže posledice. Ali, kada dođe do pojave veće količine tečnosti oko srca onda je potrebno intenzivnije lečenje.
Foto: TV Pink Printscreen
- Najveći broj bolesnika ima manju upalu koja se zaleči, a znamo da je postojala tako što na srcu ostaju tzv. fibrozne trake, odnosno priraslice. Najčešći simptomi koji su alarm jesu probadanje u grudima, ali se često javljaju i poremećaji ritma, jer virus oštećuje i sprovodni sistem srca - kaže dr Tasić.
Profesor Tasić ističe da je vakcina najbolja prevencija protiv kovida i apeluje na sve kardiovaskularne bolesnike da se vakcinišu.
Ne prepisujte sebi lekove i ne menjajte terapiju na svoju ruku!
Profesor Tasić upozorava da je trend da pacijenti kupuju antivirusne lekove u apotekama i uzimaju ih sami bez nadzora lekara, što smatra apsolutno neprihvatljivim.
- Znam da su redovi u kovid ambulantama ogromni, ali uzimanje lekova bez lekarskog uputa može imati velike posledice. Nije reč samo o lekovima, već i o vitaminima i suplementima koje ljudi doziraju prema svom nahođenju. Ne može Gugl biti lekar! Ništa se ne može uzimati na svoju ruku. Ljudi nisu svesni da i prekomerna i neadekvatna upotreba elektrolita, vitamina i ostalih suplemenata može dovesti do hipervitaminoze koja može biti veoma opasna - kaže dr Tasić.
Dr Tasić ističe da da je teorija da je omikron "lagan virus" apsolutno neistinita i da je potreban maksimalan oprez u smislu svih mera zaštite.
- Pre svega vakcinacija, zatim jačanje imuntiteta, adekvatan odmor, izbegavanje stresa, hidracija... To su glavni preduslovi da dočekmo ovaj virus spremni. Jer ovim tempom neminovno je da će kompletna populacija u jednom trenutku biti zaražena ovim virusom - kaže dr Tasić.
Postkovid posle omikrona ostavlja teške posledice
Dr Tasić upozorava da ni postkovid sindrom nije bezazlen i lagan, te da i omikron soj, slično kao i delta, dovodi do teških oštećenja srca i krvnih sudova, bubrega, neuroloških oštćenja, problema sa sluhom, opadanja kose i mnogih drugih problema.
- Zbog toga i osobe koje su preležale lakši oblik kovida moraju biti jako oprezni u postkovid periodu u smislu laganije ishrane, adekvatnog odmora, izbegavanja teže fizičke aktivnosti. Kao najvažnije ističem posetu svom lekaru, kako opšte prakse, tako i kardiologu radi procene eventualnih oštećenja koje je virus napravio, čak i ako osoba nije imala tegobe - kaže dr Tasić.
Foto: Tanjug/Zoran Žestić
Profesor Tasić ističe da su lekari kako u Srbiji, tako i u regionu i svetu, veoma zabrinuti za "postkovid eru".
- Pripremamo se za ono što će tek doći kad kovid prohuji kroz naš organizam. Predstoji nam jedno novo doba koje moramo dočekati spremni, tako da već u aprilu imamo međunarodni kongres u Bijeljini, a imaćemo učesnike iz celog sveta. Nadam se da ćemo se spremno suočiti sa predstojećim problemima - kaže dr Tasić.
Svaka druga smrt je od srčanog udara
Svaki drugi čovek, nezavisno od pandemije, umire od kardiovaskularnih bolesti, a korona je samo pospešila i ubrzala kako obolevanje, tako i umiranje od kardiovaskularnih bolesti. Republički zavod za statistiku objavio je podatke da je protekle godine preminulo čak 74.000 ljudi, dvostruko više nego prethodnih godina.
- Ne samo u našoj zemlji, već i u celom svetu, statistika je pokazala tzv. "višak smrtnosti" , odnosno da je kovid neupitno doveo do povećanja broja preminulih. Teško je razlučiti kada je kovid direktni uzročnik smrtnosti, a kada je udružen s drugim komplikacijama, ali neminovno je da smo u teškom dobu za čovečanstvo jer pandemija nemilosrdno odnosi živote - kaže dr Tasić.
