Nova korona se u poslednja dva naleta ne ponaša isključivo kao respiratorni virus i sve je više slučajeva sa veoma teškim kardiološkim problemima.
Sve to ovom virusu daje i karakteristike kardiovaskularne infekcije, slično koksaki virusu, koji napada srčani mišić kod ljudi. Takođe, pripisuju mu se i neke neurološke karakteristike, tako da, što se tiče kategorizacije virusa kovid-19, još uvek smo daleko od saznanja šta taj virus sve može da učini našem organizmu, pogotovo sa pojavom novih, mutiranih sojeva.
Kod mladih ljudi zaraženih koronom sve je veća učestalost tromboze i srce napadnuto virusom postaje masa bez snage. Zato je izuzetno važno da ojačamo otpornost organizma i to možemo na više načina, jer se ovde ne umire od korone, nego od posledica, kaže kardiolog prof. dr Višeslav Hadži Tanović.
- Nije suština kad te neko napada da bežiš, jer pobeći nećeš. Suština je odbrambenih snaga kako će organizam da odreaguje kad ga virus već napadne. Ako je organizam oštećen, imate astmu, bronhitis, dijabetes, reumatske bolesti ili srčanu slabost, koje su već oslabile organizam, mi lekari imamo veliki problem da obranimo organizam - kaže dr Hadži Tanović za Kurir Stil.
Foto: Unsplash.com
On takođe objašnjava da se od virusa ne umire, nego od posledica, kad otkažu pluća ili srce.
- Pluća budu napadnuta i u zavisnosti od toga koji procenat pluća je oboleo zavisi da li ćete preživeti kao i da li je srce dovoljno jako da izdrži to. Glavna prevencija za sve viruse i bolesti je fizička aktivnost. Nikad nije kasno da treniramo organizam. Vežbe mogu da se rade i u krevetu. Možete da dižete noge, ruke... Svakog dana radite bar dva minuta vežbe ili šetajte minimum pola sata. Kad imate dobru aeraciju pluća, neće virus tako lako da pobedi ta pluća.
Pored aktivnosti dobar saveznik u borbi protiv kovida 19 je, kako savetuje kardiolog, i vitamin C od 1000 mg dnevno, vitamin D3, kako i 100 mg aspirina, koji sprečava trombozu i zgrušavanje.
Autor:
