Poznato je da ne mislimo svi na isti način, i zato imamo različita uverenja i opredeljenja. Ko je siguran u svom uverenju ne vidi drugog i drugačijeg kao neprijatelja, već kao slobodnu ličnost koja ima sopstveni vrednosni sistem.

Pod teretom obožavanja sebe i grupe kojoj pripadaju, međutim, pojedinci umišljaju da bez mržnje prema svemu drugačijem ne pokazuju dovoljno lojalnosti. To dovodi do "dreke identiteta" jer, sociološki rečeno, na taj način grade "identitet otpora".

Čovek čoveka brzo i nepromišljeno precrtava ne uviđajući kako postaje žrtva sopstvene skučenosti i nespremnosti da sasluša razloge drugih. Da, to se događa u naše vreme i među nama. Tu ne može biti pobednika, jer sukob se samo produžava pod teretom nagona da jedni druge što više omalovažimo i obespravimo.

Potrebno je samo biti bolji čovek. Za to je potrebno da u sebi gledamo ono najgore, kako bismo mi postali bolji. U drugima potrebno je da vidimo ono najbolje, kako bismo prevazišli mržnju. Ima još uvek u svakome od nas dovoljno dobra, nažalost i previše zla, ali ako tražimo izlaz onda je neophodno da uđemo najpre u svoje unutrašnje biće i počnemo raspravu u sebi sa sobom. Što pre to učinimo veće su mogućnosti da razumemo jedni druge.đ

Susreti u svečarskim domovima trebalo bi da budu promocija dobrote, kulture dijaloga i različiotosti. Tada će slavska trpeza biti stvarno blagoslovena. Blagoslov joj daju daju prisutni i tada sve što je posluženo "u slavu Božiju i svetitelja" dobija pravu meru i stvarni smisao.

Različitost mišljenja ne bi trebalo da pokreće neprestane sukobe, naročito ne u svečarskom domu i za slavskoj trpezi. Suzdržimo se od želje za progonom neistomišljenika trudeći se da usmeravamo tok razgovora rukovodeći se načelom: Lepa reč i gvozdena vrata otvara.

Ako svi prisutni osmisle sebe preispitivanjem svoje dobrote i obična slava može da preusmeri i njihove životne tokove ka boljem razumevanju. Zbog toga je važno da na dan slave domaćin i gosti razumeju smisao okupljanja i upoznaju život svetitelja. To će, sigurno je, pomoći svima da pokušaju da budu bolji.

Svečarska trpeza na najbolji mogući način oslikava stanje društva i svakog pojedinca i svako od nas doprineće promeni nabolje tako što će se baviti sobom i svojim nedostacima, a ne drugima i svojom netrpeljivišću i mržnjom. Vredi pokušati. Ko istraje u ovakvom samoprevazilaženju osetiće radost vere koja je drugačija od veselja gozbe.

Radost vere izvire iznutra i neuslovljena je bilo čime spolja. Njoj ne treba nikakvo piće da bi čovek bio "veseo", jer unutrašnja rodost izvire iz saznanja da je čovek ubedio sebe da je bolje biti dobar, nego biti u pravu.

Spremajući se da dočekamo goste ili da budemo ugošćeni možemo li prevazići sve svoje teskobe i nezadovoljstva u svečarskom danu? Ukoliko tada uspemo u tome, sigurno je da će i ostali dani biti bolji. Svako nadjačavanje i prepirka sa željom da nekome nešto nametnemo samo nas dodatno obeshrabruje za dobrotu.

Zato, pokušajmo da budemo bolji jedni prema drugima, bar na jedan dan. Na slavi, na primer. Dobrota je u nama, samo je, svesno ili nesvesno, previđamo.