Veći broj preminulih od gripa u ovoj godini ne znači da je virus opasniji, nego ranijih godina, već da je „pronašao“ više osetljivih osoba koje nisu bile vakcinisane, a bile su hronični bolesnici ili su imale slabiji imunitet. Svaki grip mora da se odleži kako se organizam ne bi opterećivao dodatno, a već sa prvim simptomima obavezan je odlazak lekaru, kaže poznati epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović.
Prema njegovim rečima prošle godine je od gripa umrlo 15, pretprošle 17 osoba, sada već nekoliko osoba više, poslednja zvanična informacija je bila 24.
- Na početku sezone, virus može da bude virulentniji i da pronađe više nevakcinisanih osetljivih osoba sa hroničnim bolestima, slabim imunitetom. Ali, ovaj virus nije opasniji, to je isti virus koji je bio kao i prošle i pretprošle godine i ranijih godina. U štampi se zove svinjski grip, objektivno to nije onaj mutirani grip, pandemijski virus gripa, već tip koji se šetao svih ovih godina i najčešće bio dominantan, najrašireniji. Nije opasniji, ali je ovoga puta našao osetljivije osobe. Epidemiolozi su pažnjivo pratili stanje na južnoj hemisferi, poznate laboratorije su analizirale AH1N1, ništa se sa njim nije desilo - objašnjava Tiodorović.
Glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, visoka temperatura preko 39 na koju slabo deluju antipiretici, slomljenost, malaksalost već je prvi signal da se poseti lekar.
- Čim se oseti prvi simptom otežanog disanja, odmah mora da se ide na Kliniku za infektivne bolesti. Vrlo prosto se prepoznaje taj simptom. Mlad čovek, jak, kome je sve funkcionisalo normalno dotle, dobije visoku tempetaruru, popije antipiretik, ali se temperatura vrati za za sat, dva. Ako antipiretici kraće deluju i po disanju čovek oseća da ga nešto zaptiva, zaustavlja, da nema pun dah, to je prvi znak upozorenja koji ne sme da se ignoriše. On mora odmah da ode na Kliniku za infektivne bolesti. Ne mora odmah da se stavi na respirator, to se procenjuje infektolog, kada će ga staviti na veštačko disanje. Nego da na Klinici primi prvu terapiju, da se uključi infuzija, da se organizam odmori. To se isto javlja i kod starijih, ali oni to znaju pa ako su hronični bolesnici, odmah obraćaju pažnju i pre odu kod lekara nego mladi i zdravi ljudi - objašnjava Tiodorović.
"Preguraću temperaturu na nogama, a to je greška"
Tiodorović objašnjava da i kada imaju solidan imunitet ljudi prave veliku grešku jer ignorišu prve simptome ove ozbiljne bolesti koja zahteva mirovanje.
Foto: Pixabay.com
-Ima čovek 39 stepeni, kaže: ma preguraće on to na nogama. Ljudi ne shvataju ozbiljno tu situaciju, nastavljaju da rade, da se kreću. A praktično organizam trpi. Organizam koji treba da miruje da bi lakše savladao bolest, on je u punoj aktivnosti. Oni tako funkcionišu i umesto da se tih nekoliko dana makar smiri organizam i prevlada sa svojim imunitetom i uz pomoć simptomatske terapije. I šta se desi, virus onda počne da napreduje prema plućima. Razvije se virusno zapaljenje pluća, koje lekar ne može da čuje slušanjem pluća. To je karakteristika virusne pneumonije - ništa se ne čuje kao kod bakterijskih infekcija gde se čuju krkovi i šušnjevi i gde lekar na osnovu slušanja pluća može da pretpostavi da je pneumonija. A ovde se samo može utvrditi snimanjem radiografijom. A kada se na snimku vide bela pluća to znači da ne funclionišu. I pacijent je već u velikom problemu. Znači, ne treba da se čeka - upozorava prof. dr Tiodorović.
Kada krene grip, može doći i do bakterijske infekcije. Kod osetljivih osoba sa smanjenim imunitetom virus gripa razbije odbranu pa organizam napadnu bakterije streptokoke, stafilokoke, a posebno pneumokoke.
- Lekar mora da prati stanje i da u pravom trenutku upotrebi antibiotik. Jer upotrebiti antibiotik samo kada je grip u pitanju je potpuno nepotrebno i neopravdano. Ali ako se pojavi sekundarna, bakterijska infekcija, on to može da vidi na snimku i da čuje šumove slušanjem pluća, onda mora da uključi antibiotik. Grip je samo virusno oboljenje a ako se javi i bakterijska infekcija onda je to takozvana mešana infekcija i to je onda još ozbiljnije - pojašnjava prof. dr Tiodorović.
Sistematski pregledi obavezni
On kaže da svako ima individualni imunitet a mnogi i hronične bolesti a da za njih ne znaju jer ne postoji navika da se ide na sistematski pregled makar jednom godišnje ili makar jednom u tri godine.
-I kod mladih ljudi hroničnih oboljenja. Na primer, astma nije obavezna samo za stare ljude. Dijabetes nije samo za stare ljuide vezan. Ima tu i nasleđa ali ima i stečenog, vrlo mnogo stečenog. Ljudi i ne znaju da imaju hronične bolesti, vode se kao zdravi. U svim epidemijama smo imali takvih slučajeva. A onda kada virus pokaže da nešto u organizmu nije bilo u redu onda s epitamo šta se desilo.
Foto: Pixabay.com
Ne šaljite bolesnu decu u vrtiće i škole, ne sa gripom na posao
Tiodorović apeluje na roditelje da ne šalju bolesno dete u vtrić ili školu, i da i sami ne idu na posao ako imaju grip.
- Poslodavci moraju da budu svesni da time čini uslugu i sebi a ne samo zaposlenom ako mu dozvole da odleži grip. Jer ako dođe na posao, zaraziće i druge. Dakle, ako se javi temperatura, curenje iz nosa i drugi simptomi, bolje je ostati kod kuće. Zdravstvena kultura je deo opšte kulture. Prvo zbog sebe ne treba da ide na posao a onda i zbog drugih - kaže Tiodorović.
Virostatike nikako ne piti na svoju ruku
Primetno je da u apotekama vlada povećana tražnja za lekovima koji zaustavljaju širenje virusa (tamiflu) a koji se primenjuje u terapiji protiv gripa. Prof. dr Tiodorović kaže da antivirusne lekove ne treba piti na svoju ruku.
- Postoje antivirusni lekovi koji ne uništavaju virus već sprečavaju replikaciju, umnožavanje i širenje kroz organizam, takozvani virostatici. Nikako na svoju ruku ne bi trebalo da se piju, isključivo po preporuci lekara, isključivo infektologa. Po pravilu ne bi trebalo da mogu da se kupe bez recepta, ali i ako neko nabavi ipak neka konsultuje svog lekara da konsultuje jer taj lek ima i neke uzgredne pojave koje zavise od toga da li je hronični bolesnik. Takvi se lekovi po pravilu daju u stacionarima - zaključuje prof. dr Tiodorović.
