Zadovoljstvo dobro odrađenim poslom na licu popularnog glumca Miloša Bikovića najpre je bilo vidljivo na Filmskom festivalu u Puli, a potom i na Festivalu filmskih scenarija u Vrnjačkoj Banji, gde je doživeo nove, pozitivne reakcije publike na ostvarenje Miloša Avramovića "Južni vetar - Ubrzanje 2".

Njegov Maraš se promenio, ali je Miloš ostao isti. Otkrivajući da će ova popularna filmska saga dobiti i treći nastavak, govorio nam je o načinu na koji je doživeo drugi deo.

Kako vam se čini nastavak filma?

Nastavak filma je malo žanrovski pomeren. Nije narušena naracija koju smo imali do sada, samo je obogaćen jednim novim uglom gledanja. Malo smo izmestili film iz Srbije, i od jedne krimi-drame postao je roud muvi. Rekao bih da je dinamičniji, bogatiji, brži, luđi... A bio je i produkciono zahtevniji.

Koliko se vaš lik promenio?

Dosta. Film se zove "Ubrzanje" ne samo zato što je radnja ubrzana nego što posledice dejstava glavnih junaka i ulaska u taj svet kriminala stižu mnogo brže nego što oni očekuju, a ubrzava se i njihovo sagorevanje u tome. I to je važan element kada govorimo o tom svetu i životu na ivici. Jer, kada se tako ubrza i usija temperatura, svaki potez može da bude fatalan.

Jeste li odmah prihvatili ulogu u ovom filmu?

Nisam se razmišljao jer je bio dobar scenario, a on je najvažniji i osnov je dobrog filma. Bilo mi je zadovoljstvo da radim ulogu kakvu do sada nisam imao prilike da snimam i za kakvu ljudi ne bi mogli da veruju da bih mogao da je uradim.

Prija li vam više rad u Srbiji ili Rusiji?

Sve je to individualno. Zavisi od kolege do kolege, od reditelja do reditelja, od projekta do projekta. U Srbiji sam se rodio i ona me je formirala. Rusiju volim, ona me inspiriše i nadahnjuje, a njeni pisci i kultura dodatno me formiraju. Obe kulture su deo mene, stvaram u njima i osećam da obema pripadam.

Ipak, čini se da vas je ruska kinematografija drugačije predstavila?

Nije zahvalno da sam sebe pozicioniram, to obično rade kritika i publika pre svega. Zahvalan sam na tome što sam, radeći u Rusiji, imao priliku da me publika doživi drugačije i postao sam prepoznatljiv kao glumac komedije, kako me u Srbiji ne doživljavaju. Rusija mi je otvorila nove glumačke strane i pomogla mi da se i "otvaranje" u Srbiji ubrza.

Koliko se u ovoj hiperprodukciji snimanja serija vodi računa o glumcima i scenarijima?

Nažalost, danas je kulturni sadržaj počeo da ustupa prostor u medijima ličnim promocijama i pričama, rijaliti programima i otvorio je potrebu da se zagledamo kroz ključaonicu i vidimo kako neko drugi živi, što je degradacija za kulturu i kulturnu svest jednog naroda. Zato sam veliki protivnik priča o privatnom životu i nikada ne izlazim u javnost sa svojim životom, ne podržavam rijaliti programe, upravo zbog te hiperkonzumacije. Zato je potrebno negovati festival scenarija kakav je festival u Vrnjačkoj Banji, jer scenario je osnov za dobar film ili seriju. Ljudi su gladni kulture, a kulturna politika mora da formira ukus naroda. Ne može sve da se prodaje, ne mogu prodaja i ekonomska korist da budu jedini cilj proizvodnje sadržaja.

Autor: Pink.rs