Branka Petrić je naša proslavljena glumica koja je tokom svoje blistave karijere ostvarila širok dijapazon uloga, od zaljubljenih devojaka, preko komičnih junakinja da bi danas gradila zrele i kompleksne ženske uloge.

Ako je suditi na osnovu glumačke biografije, na poslovnom planu je sve išlo kao po loju, a ono što je bitno ni ljubav nijednog trenutka nije izostala. Naime, Branka je našla sreću kraj glumca Bekima Fehmijua.

- Prošli smo i blistave i strašne trenutke, ali ono što je konstanta, kao sidro, bila je naša ljubav. I ona je, bez ikakve patetike, ostala do kraja našeg života. A imali smo bure i oluje, potonuća i uzdignuća, na koncu ne znam neki brak koji tako dugo traje, skoro pedeset godina. Ja sam ga uvek istinski podržavala u onome što radi, jer za mene je bila radost sve ono što se njemu dešava, i s njegove strane što se meni dešava. Nešto što sam ja toliko volela kod njega je to što nikada nije pokazao ni trunku zavisti prema nekome, nikada ga nisam čula da ogovara nekoga. Bio je jako čist, što se tiče kolegijalnih odnosa on je uvek znao da pohvali. Kod njega momenat sujete ili zavisti nikada nisam osetila. Da ne govorim o odnosu prema porodici, bio je do kraja brižan, predan, spreman da pomogne - rekla je Branka u jednom od svojih intervjua.

Njih dvoje su osnovali porodicu i imaju dva sina, Uliksa i Hedona, iako je Bekim želeo još naslednika.

Blagoslovena sam što imam dvoje dece. Bekim je hteo da imamo dvanestoro, ali ja sam mu govorila da bi trebalo da budemo srećni sa dvoje. Možda mi je malo žao što nismo imali treće - rekla je ona svojevremeno.

O svom suprugu je uvek govorila sa puno ljubavi, a neopisiva bol je bila kada je Bekim u julu 2010. okončao svoj život hicem iz pištolja. Po njegovoj želji, pepeo je prosut u reku u Prizrenu na Kosovu, gradu u kome je proveo veliki deo svog detinjstva. Branka je takođe svojevremeno pričala da ni u jednom trenutku nije mogla naslutiti da će Bekim oduzeti sebi život.

Ne, jer da jesam, sigurno bih na sve moguće načine pokušala da ga sprečim. Tih poslednjih dana, Bekim je bio isti i ništa nije nagoveštavalo da je tragedija na pomolu. Dan ranije igrala sam predstavu "Tako je moralo biti" u kojoj glavni lik sebi život oduzima hicem iz pištolja. Kakve li ironije!? Sutradan ujutro bili smo zajedno kod kuće, a oko 14 sati rekla sam Bekimu da idem kod frizera. Dopratio me do vrata i pitao imam li te večeri predstavu. Odgovorila sam da nemam i da ćemo celo veče biti zajedno i on me zagrlio. Ni po čemu nisam osetila da ga poslednji put vidim živog. Vratila sam se za manje od sata, jedva čekajući da mu pokažem svoju novu frizuru, a dočekala me sablasna praznina. Najpre sam ušla u dnevnu sobu, ali mog supruga tamo nije bilo. Kako sam prolazila stanom tako bih zavirila u dečje sobe, pa na terasu, ali ni tamo nije bio. Na kraju sam ušla u radnu sobu u kojoj je kućna biblioteka i računar. Bekim je ležao na otomanu boje višnje, prekriven belim čaršavom. "Ma vidi kakva mi je frizura", govorila sam dok sam prilazila ležaju, čekajući kao i uvek njegov komentar, ali odgovora nije bilo. Čak sam ga u čudu pitala zašto je tu legao i još se pokrio po glavi - ispričala je Branka, a onda opisala stravičan prizor koji je zatekla tog kobnog dana kada je Bekim izvršio samoubistvo:

- Podigla sam čaršav. Glava mu je bila na jastuku koji je doneo iz naše spavaće sobe, i da nisam videla pištolj u njegovoj desnoj ruci kojom je pucao u slepoočnicu i malo krvi na čelu i po kosi, mislila bih da je čvrsto zaspao. Na stočić pokraj računara stavio je ličnu kartu, oružni list i oproštajno pismo naslovljeno na mene, sinove i njegovu braću. Mislim da se pokrio čaršavom da odmah ne doživim šok i da se ne zaprljaju zidovi. Kakva estetika smrti. O svemu je vodio računa. Da sam mu sat vremena ranije rekla da to veče imam predstavu, sigurna sam da bi naum odložio za neki drugi dan, jer je znao da bi u tom slučaju predstava morala biti pomerena - rekla je tada Branka.

Pink.rs