Prvo planu, onda plaču i na kraju se povuku u sebe - redosled je najčešćih svakodnevnih stvari u životu tinejdžera. A, onda se izviču roditelji, pa se rasplaču i sklone se u sobu, jer im je žao što su tako postupili. Britni Skirs, psihoterapeut iz Čikaga, kaže da je to normalno, ali da ne znači da ne može da se promeni.

- Može, ukoliko odrasli shvate da imaju adolescente kojima hormoni divljaju i da sa njima moraju da razgovaraju, a ne da se ponašaju kao oni - kaže Skirsova.

- Kada vidite da vaše dete galami, pitajte ga da li mu se nešto loše dogodilo. Možda ga je neko uvredio. Ukoliko plače, budite nežni, jer ga je sigurno neko povredio. A ako stalno želi da bude sam, u zamračenoj sobi, sigurno da prolazi kroz neki problem. Najverovatnije se nesrećno zaljubio. Zato ga obavezno pitajte šta mu je, pa tek onda procenite imate li razloga da ga kritikujete i grdite - naglašava Skirsova.