Za marketinškog stručnjaka Nebojšu Krstića specifična je situacija u kojoj imamo 11 kandidata, a deset se uporno bori da "ad hominem" metodama sruši jednog.

"Nivo komunikacije i debate je strašno srozan", ocenjuje Krstić za Tanjug i dodaje da je to jedna od glavnih odlika kampanje, u kojoj je, kaže, paradoksalno, jedina ličnost koja iznosi politiku i program onaj ko je već pet godina na vlasti i čiji program već znamo.

Kampanja, kaže, obiluje napadima, optužbama, uvredama i klevetama, a manjka joj politike, alternativnih programa, ideje i objašnjenja građanima šta kandidati nameravaju da rade kad budu predsednici.

Tvrdi i da su među deset opozicionih kanididata političari lokalnog značaja, "slučajni prolaznici", lokalne šaljivdžije, klovnovi, kandidati takozvane građanske elite, a potpuno je frapantno, smatra, da upravo ti kandidati društvene, građanske elite diktiraju tempo u uvredama i iznošenju kleveta.

"Janković je uspeo da kaže da je Vučić platio susret sa kancelarkom Angelom Merkel, time što se odrekao imovine Srba na Kosovu. To je bizarna uvreda", rekao je Krstić i ukazao da to nije uvreda samo za Vučića, već pre svega za Merkelovu.

Programski direktor CESID-a Djorđe Vuković navodi da ovu izbornu kampanju odlikuje to što je "bez iznenađenja i sa puno manje tenzija".

Vuković dodaje da je kampanja obeležena predomintnom figurom aktuelnog premijera i kandidata Aleksandra Vučića, koji ima najjaču organizaciju iza sebe.

"Vučić je jednako dominantan i u klasičnim medijima, kao i na Internetu, gde ga ima puno. Svakako je najdominantniji i kada je u pitanju terenski rad i vidimo da su Vučić i njegova stranka prisutni u svim delovima Srbije", rekao je Vuković.

Stručnjak CESID-a kaže da se vidi da Vučić ima najveća finansijska sredstva za kampanju, veliku podršku njegove stranke SNS i simpatizera koji mu svesrdno pomažu u tome, "pa su prisutni manje više u skoro svakom selu u Srbiji". On je primetio da se ovogodišnja izborna kampanja za predsednika, ipak, suštinski ne razlikuje od prethodnih, po pitanju rečnika i drugih stvari koji se ubrajaju u delove "negativne kampanje".

Prema njegovim rečima, kod pojedinih kandidata kampanja je dominantno usmerena na nove modele komunikacije odnosno društvene mreže na Internetu.

"Nešto je kraća kampanja i još nemamo tako velike pikove (vrhove), niti gustinu reklamiranja, ni tako veliki broj učešća reklama kao na prethodnim izborima", kaže on.

Kada je reč o tome kome se kandidati u kampanji obraćaju, Vuković kaže da tu nema pravila, pošto svako ima svoju ciljnu grupu za koju očekuje da će glasati za njega i samim tim i poseban pristup.

On dodaje da neki kandidati idu na nacionalna osećanja, dok se drugi obraćaju glasačima građanske orijentacije, potenciraju evropske ili evroazijske integracije i slično.

Sociolog Ratko Božović ukazuje na neravnomernu zastupljenost kandidata, i u kampanji kao takvoj i u medijima. "Držim da je malo nepravde u čitavoj kampanji, jer vladajuća struktura sa svim resursima kreće u priču, na sve ili ništa", rekao je Božović.

Kako kaže, nepravda je prisutna i u medijima, posebno elektronskim koji najvise utiču na najširi broj gledalaca, a u kojima je najzastupljeniji kandidat vladajuće koalicije.

U tom smislu, Božović je kritikovao REM, navodeći da ne obavlja svoj posao.