- Novac je jedini, prvi i osnovni preduslov da bi se neka parnica pokrenula, međutim kod nas je u periodu do pre pet godina bilo to relativno lagodno, odnosno ljudi koji su želeli da krenu u  parničenje su to mogli da urade bez nekih posebnih opterećenja. - rekao je Spremo.Kako kaže, sudske takse su bile veoma niske a i sud nije vodio računa da li zaista parnične stranke ispunjavaju svoje obaveze prema državi.

Kako kaže, kada govorimo o današnjem vremenu radi se o tome da kada je najveći broj parnica u pitanju a spominje se novac, odnosno neka vrednost koja se može novčano izraziti, onda postaje skale koje određuju kojiko koja usluga košta.

- Tako da za jednu tužbu treba izdvojiti 1900, i to u slučaju ako je vrednost spora do 10.000 dinara. A ako se radi o sporu preko milion dinara onda vam je samo za tužbu potrebno 97.500 dinara. Objasniću vam to na sledeći način. Ja na primer kupim neki automobil, kao da sam srednja klasa. Ona košta negde oko 16.390 evra. Ukoliko dođe do sudara šteta je totalna i kreće parnica. Kada podnesem tužbu na taj iznos koliko vredi auto ja moram u startu da izdvojim iznos od 58.470 dinara za sudsku taksu. Pošto recimo, ukoliko zamolim kolegu da me zastupa ali takođe postoji i zastupanje po tarifi , ukoliko je žalba košta još je više - rekao je  advokat, i dodao: - Nakon prvostepenog postupka dozvoljen je i postupak po žalbi. Ukoliko se ponovi postupak , konačno bi u konkretnom slučaju značilo da bi na kraju trebali da izdvojimo ukupno 808.540 dinara, za čitav postupak.