Moj Stefan je više od svega voleo fudbal. Uvek mi je govorio kako će postati slavan i kako će izlaziti u novinama, tužno je što je na ovaj način ostvario tu svoju želju. Svi njegovi snovi i želje su sada pali u vodu...
Ovim rečima započinje ispovest Maja Miletić, sestra od tetke Stefana Todorovića (19), fudbalera iz Obreža kod Varvarina, koji je tragično skončao dok je igrao prijateljsku utakmicu u Ćićevcu.
Njegova smrt nastupila je iznenadno i nikome još nije jasno šta se tačno dogodilo na prijateljskoj utakmici. Sve je izgledalo uobičajeno, dok se mladi Stefan nije okrenuo za loptom koju je šutno njegov saigrač, samo trenutak kasnije srušio se na travu. Veo misterije obavio je ne samo Obrež, malo mesto odakle potiče, već i šire, a u šoku su najviše njegovi saigrači i porodica.
- Tog dana sestra mi je javila da se Stefanu nešto dogodilo na utakmici i ja sam odmah pozvala čoveka iz kluba kog poznajem da vidim o čemu se radi. Kazao mi je da je Stefanu pozlilo, ali niko nije mogao ni da nasluti... Nisam znala gde ću i šta ću pre, majka je odmah počela da plače, a sestra otišla do terena pošto je bila bliže - sa suzama u očima prepričala nam je detalje kobnog popodneva Stefanova sestra.
Njegovi saigrači su mu, kaže, odmah priskočili u pomoć, međutim niko nije mogao ni da pretpostavi, koliko je situacija ozbiljna.
- Ispričali su mi kasnije da je u jednom trenutku došao k sebi, udahnuo, ali se ubrzo ponovo onesvestio. Nije nam jasno kako se to dogodilo, nikada nije imao zdravstvenih problema, niti je imao poroke. U Jagodini su mu odmah izvadili krv kako bi uradili testove, međutim ničeg lošeg nije bilo, ma kakva droga. Sada čekamo nalaze obdukcije koji bi trebalo da objasne kako je preminuo - priča neutešna sestra.
Stefan je, inače, odrastao uz Maju. Kako nam je objasnila, njena majka je preuzela starateljstvo nad njim još kad je bio dvogodišnjak i od tog trenutka su bili nerazdvojni, a Stefan im je bio kao najbliži član porodice.
Od malih nogu mu je fudbal bila omiljena igra, a ozbiljna fudbalska karijera dugoročni plan i dečački san. Međutim, sve je, kako ona kaže, palo u vodu nedeljnog popodneva upravo na fudbalskom terenu.
- Išao je u četvrtu godinu srednje škole u Varvarinu, planirao da nastavi školovanje. Želeo je da ide u inostranstvo da radi, ali je najviše od svega sanjao da postane fudbaler. To mi je i govorio: "Seko, ja ću jednog dana biti slavan". Hteo je da bude poznat, da izlazi u novinama, tužno je što je ovako ostvario tu želju, sada sve novine i portali pišu o njemu - priča nam sestra kroz suze.
Foto: Printscreen Facebook/Privatna arhiva
O njenom bratu, mladom i perspektivnom fudbaleru, svi imaju samo reči hvale. Da je svojom dobrotom i plemenitošću zaslužio ljubav svih, govori i činjenica da je rukovodstvo kluba Stefanovoj porodici ponudilo pomoć u svakom smislu, a reči utehe i saučešća preplavile su društvene mreže.
- O Stefanu mogu da kažem samo sve najbolje. Bio je dobar drugar, pravi prijatelj, a pre svega bio je odličan igrač. Ne mogu da verujem da se sve ovo desilo, tragedija za sve nas koji smo ga poznavali, za ovo naše mesto i naš fudbal - kazao je jedan Stefanov prijatelj.
