Bogojavljenje se ne posti, čak ni kada padne u sredu ili petak. Evo šta kaže SPC i zašto su pihtije obavezne na trpezi.
Kako se približi 19. januar, gotovo po pravilu u mnogim kućama pokrene se ista rasprava: da li se na Bogojavljenje posti ili ne. Nedoumica je još veća kada ovaj veliki praznik padne u sredu ili petak, dane koji su inače rezervisani za post. Ipak, u ovom slučaju — dileme nema.
Crkva je po tom pitanju jasna: na Bogojavljenje se ne posti, bez obzira na dan u sedmici. Razlog leži u samoj suštini praznika, koji se u narodu doživljava kao dan duhovnog očišćenja, obnove i simboličnog novog početka.
Umesto uzdržavanja, vernici tog dana slave Hristovo krštenje u reci Jordan, okupljaju se sa porodicom i sedaju za trpezu koja ne nosi pečat posta, već radosti i zajedništva.
Zašto su baš pihtije neizostavne?
Iako post nije obavezan, narod je vekovima sačuvao jedan poseban običaj — na Bogojavljenje se jedu pihtije. Ovo jelo nije slučajno vezano za praznik. U narodnom tumačenju, pihtije su smatrane „hladnim i čistim jelom“, koje simbolično podseća na bogojavljensku vodu i čin krštenja.
Verovalo se i da pihtije moraju biti bistre i čvrste, jer se to uzimalo kao znak da će godina pred domaćinom biti mirna, stabilna i berićetna. Mutne ili mekane pihtije, po starom verovanju, nisu bile dobar znak.
Šta još mora da se nađe na trpezi?
Pored pihtija, u mnogim krajevima Srbije se držalo do toga da bogojavljenska trpeza bude potpuna i simbolična. Najčešće se na njoj nalaze:
hleb ili pogača, kao znak blagostanja i Božjeg dara
so, da se dom sačuva od zla i nesloge
kuvano ili pečeno meso, kao simbol obilja
čaša vina ili rakije, kojom se nazdravlja zdravlju i miru u kući
Autor: D.Bošković
