Ovaj običaj je nastao zbog Bogorodice i mudraca koji su došli da se poklone Isusu.
Božić – najsvetiji hrišćanski praznik jeste vreme za porodicu, topli dom i stvaranje zajedničkih uspomena. Vreme darivanja, ali i skromnosti i trenutak da se malo zaustavimo, okrenemo oko sebe i zahvalimo na svemu što imamo.
Takođe, svima sa ovih prostora je dobro poznato da se za Božić i Badnje veče valja pripremiti i bogata trpeza u kojoj će uživati svi ukućani i gosti.
Šta predstavlja česnica?
Rano ujutru na božićno jutro se mesi pogača, poznatija kao česnica. Ona se, po narodnom verovanju, priprema kako bi doprinela sreći i blagostanju ukućana.
U nju se stavljaju novčić i ona osoba koja ga izvuče imaće sreću i novac cele godine, zrno žita koji predstavlja plodnu i rodnu godinu, kao i grančica badnjaka za koju se veruje da donosi dobro zdravlje i plodnost.
Česnica je ime dobila po rečima "čest, deo, sreća jer se lomi na delove i svakome daje po deo, po kome se i sreća proriče."
Otkud česnica za Božić?
Česnica ima i simbolično značenje, jer podseća na noć kada su mudraci došli na poklonjenje. Marija im je ponudila hleb i otuda običaj da se na božićnoj trpezi obavezno nađe česnica.
Pre ručka se porodica okuplja oko stola i pogača se vrti 3 puta u krug, a onda se lomi.
Po predanju svi članovi porodice moraju da pojedu svoj deo česnice kako bi u njihov dom ušla snaga i zdravlje, a onaj koji pronađe novčić nikako ne sme da ga baci ili zaboravi, već da ga čuva na posebnom mestu.
Autor:
