Još postoji i sačuvana dokumentacija i svedočanstva doktorskih rasprava čiji se zvanični dokazi u vidu zapisnika čuvaju u Nacionalnom Muzeju u Berlinu.
Najveća misterija na kapiji Đerdapa skrivena je duboko u istoriji, ali i danas se sa zebnjom prepričava - u selu Kisiljevo kod Velikog Gradišta jedan vampir gutao je, veruje se, živote nedužnih meštana.
To je Petar Blagojević, koji je proglašen krvopijom još pre nadaleko čuvenog Save Savanovića. Ljudi su sa zebnjom odlazili na počinak, obliveni hladnim znojem budili se u noćnim morama, jer... svi su strepeli da im u san jedne noći ne dođe i Petar.
Ko bi ga sanjao, teško njemu - čekala bi ga večna postelja.
Predanje govori da je zaredom umrlo devet meštana ovog sela. Pre no što su izdahnuli, govorili su o svojim snovima. Petar Blagojević redovno ih je posećivao. Da li je njegov duh opsedao one koje je potom davio? U sve se umešala i država, a tada je ovim krajem vladala Austrija.
Grob je, na kraju uz dozvolu države, otkopan osam nedelja pošto je Petar sahranjen i vampir probijen glogovim kocem. Prema izveštajima koji su tada sačinjeni on je bio pravi zombi - nije se raspao, kosa i brada su mu rasli, kao i nokti, a u trenutku probadanja iz ušiju i usta se prolila se sveža krv. Leš je potom spaljen, a pepeo bačen u vodu.
Još postoji i sačuvana dokumentacija i svedočanstva doktorskih rasprava čiji se zvanični dokazi u vidu zapisnika čuvaju u Nacionalnom Muzeju u Berlinu. List "Dijarijum" iz 1725. godine prvi put koristi reč vampir i to baš u kontekstu događanja u selu Kisiljevo.
Svoje žrtve Petar je opsedao u potrazi za hranom i cipelama, a potom i davio u snu. Pričalo se da se se i njegova žena požalila da on noću dolazi od nje tražeći opanke.
Svedočanstvo o ovim zbivanjima brižljivo se čuva u Kisiljevu u vidu predanja, ali i ukazivanja na zvanična dokumenta iz arhiva. O vampiru je govorio meštanin Mirko Bogićević.
- U toj nekoj našoj dalekoj istoriji se pominje neki Petar Blagojević koji je bio proglašen za zvaničnog vapira, a rodom jei živeo je i sahranjen je tu u Kisiljevu. Posle smti 7 ili 8 ljudi posle njega su se žalili da ih on noću napada i davi. Među tim ljudima je bila i njegova žena i onda je došlo do zaključka selo da treba da se traži iskopavanje tog Petra Blagojevića, da se probode kako je to po ondašnjim običajima bilo - pričao je Bogićević.
I, imali su šta da vide!
- Kada su otkopali leš, posle šest nedelja ležanja u zemlji leš je bio nerapsadnut. Kada su mu proboli glogov kolac u grudi, na njegove uši i usta je potekla sveža crvena krv. Članak o tome objavljen je u austrijskom Dijarijumu i to je povezano s prvim pomenom reči vampir u svetskim razmerama i vezano je za Kisiljevo - podvlači Bogićević.
A otkopavanje nije bilo tek tako, spontano. Za sve je tražena dozvola države.
- Od austrijskih vlasti koje su imale sedište u Požarevcu dobili su dozvolu i kapetan požarevačke vojne alijanse austrijske je došao tu, njegov predstavnik i ljudi iz sela, izašli su na lice mesta - pričao je Bogićević.
