U ranim jutarnjim satima Maja Marinković i Marko Janjušević Janjuš nastavili su buran razgovor, koji je sve vreme bio na ivici ljubavi i mržnje.

Slušaj Majo, da ti objasnim jednu stvar, je l' tebe nije sramota ovoga što radiš? Zgadila si mi se, želim da me ostaviš na miru! - rekao je Janjuš.

Moram da ti priznam nešto, ti si toliko slab na mene, da je to bolesno! - uzvratila je zadrugarka.

Bolesna si, prijaviću te odmah čim izađem! Što si radila te stvari? - zapretio je Janjušević.

Zbog ludila više svog! - odgovorila je Maja.

Što imaš ludilo? Zbog čega, nije mi jasno? Majo, nisi dobro! Ja volim nekog, kog sam sj*bao sa tobom! Isprala si mi mozak! Ja sam budala - upitao je Janjuš.

Šta će ti reći mlada za ovo, bio si nevaljao! - našalila sa Marinkovićeva, a potom pomazila Janjuša, tamo gde je osetljiv.

Želela sam da mi budeš muž i da mi napraviš dete - odbrusila je Maja.

Ja se sprdam sa tobom, evo, veruj mi, pitaj sutra ljude - nastavio je Janjušević.

Koliko me voliš? - upitao je Janjuš.

Koliko ti mene voliš? Je l' te nije sramota da đuskaš onako, priznaj?! - nastavila je Maja.

Majo, ja sam se zaljubio u devojku, mnogo je dobra! Osoba mi mnogo prija! Ja volim svoju ženu, ali ja ovde neću biti ni sa kim, ja se sprdam sa tobom, - tvrdio je Marko.

Detaljnije u nastavku.

Autor: O. B.