Pink.rs donosi vam novi geopolitički pregled za poslednjih sedam dana.
Obnovljeni su sukobi na Bliskom Istoku. U operaciji kodnog naziva „Pobeda“ Iran je tokom noći napao Izrael. Pet raketnih talasa je detektovano u pravcu jevrejske države. Izraelske odbrambene snage saopštile su da su uspešno presrele i oborile sve ispaljene rakete. Kao razlog za ovaj teroristički čin Iran je naveo aktivnosti po pitanju solidarnosti sa Hezbolahom u Libanu. Izrael je uzvratio na napad. Oglasio se američki predsednik Tramp koji je pokušao da umanji značaj iranskog napada u cilju postizanja dogovora tokom ove nedelje. Izraelske odbrambene snage potvrđuju da je Ratno vazduhoplovstvo izvelo približno 20 udara na iransku teritoriju, uključujući bombardovanje petrohemijskog postrojenja Mahšar na jugozapadu Irana. Kao odgovor, Iran je lansirao balističke rakete prema izraelskim vojnim bazama na jugu Izraela. Ovo je velika eskalacija u direktnom sukobu između Izraela i Irana. Izrael je ciljao važnu industrijsku infrastrukturu, dok je Iran odgovorio balističkim raketama. Situacija se brzo zaoštrava i uskoro se očekuje dalji razvoj događaja.
Tokom veoma zapaženog intervjua, predsednik Tramp je ukazao na očaj koji vlada u iranskom režimu: „Veoma je teško za njih... Postoje stvari za koje nikada nisu mislili da će raditi, a koje će morati da urade. Nemaju izbora. I potrebno je malo vremena - govorite o 47 godina izvlačenja sa čime god su hteli.“ Dok su rakete letele ka Izraelu, revolucionarna garda Irana je izvela građane na ulicu da se vesele zbog lansiranih raketa. Prema izraelskim medijima, Izrael traži zeleno svetlo od Sjedinjenih Država za izvođenje udara na iranska energetska postrojenja. Ovo je ozbiljan signal za eskalaciju. Ciljanje iranske energetske infrastrukture bio bi veliki strateški korak usmeren na osakaćivanje njegove ekonomije i sposobnosti da izdrži dugotrajan sukob. Zahtev za odobrenje SAD pokazuje da se Izrael tesno koordiniše sa Vašingtonom pre pokretanja tako značajne operacije. Naredni sati i dani biće odlučujući.
U trenutku kada se rat u Ukrajini nalazi u prelomnoj fazi, predsednik Volodimir Zelenski sastao se sa najvišim zvaničnicima Velike Britanije, Francuske i Nemačke u okviru važnog diplomatsko-odbrambenog formata „E3“. Razgovori sa britanskim premijerom Kirom Starmerom, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i nemačkim saveznim kancelarom Fridrihom Mercom bili su fokusirani na hitno jačanje ukrajinskih odbrambenih kapaciteta, neutralisanje vazdušnog terora i definisanje snažnije uloge Evrope u predstojećim diplomatskim procesima. Tokom iscrpnog sastanka, jasan akcenat stavljen je na realno stanje na linijama fronta. Zelenski je evropskim partnerima predočio obaveštajne podatke o dramatičnom iscrpljivanju ruskih invazionih snaga. Već pet meseci zaredom, agresor trpi gubitke od preko trideset hiljada vojnika mesečno, računajući poginule i ranjene, što ozbiljno narušava operativnu sposobnost Moskve. Zajednička procena Ukrajine i njenih ključnih evropskih saveznika potpuno je usaglašena: Rusija ne pobeđuje na bojnom polju!
Pokazalo se da ukrajinski udari srednjeg i dugog dometa, usmereni na vojnu infrastrukturu unutar teritorije pod kontrolom Rusije, daju izuzetne rezultate. Ove operacije su značajno ograničile sposobnost Kremlja da proširi agresiju i pokrene nove masovne ofanzive. Iako su ruski kopneni napadi usporeni, vazdušni teror nad civilima i energetskom mrežom ostaje najveći izazov za Kijev. Moskva sve češće koristi balističke rakete za zastrašivanje i terorisanje ukrajinskih gradova i lokalnih zajednica. Tokom razgovora sa Starmerom, Makronom i Mercom, Zelenski je naglasio da je obezbeđivanje naprednih sistema protivvazdušne i protivraketne odbrane, sposobnih da presretnu sofisticirane balističke pretnje, apsolutni prioritet za opstanak zemlje i zaštitu stanovništva. Pored vojnih aspekata, lideri su detaljno razgovarali o načinima za intenziviranje diplomatskih napora koji bi vodili ka pravednom i održivom miru. Za zvanični Kijev od strateške je važnosti da pozicija i glas Evrope u svim budućim pregovaračkim procesima budu maksimalno snažni i jedinstveni, kako se ne bi dozvolilo nametanje rešenja koja idu u prilog agresoru. Predstavnici Velike Britanije, Francuske i Nemačke ponovili su svoju nepokolebljivu spremnost da nastave sa slanjem vojne i finansijske pomoći. Sastanak je završen dogovorom da operativni timovi partnerskih država odmah započnu rad na konkretizaciji sledećih koraka, čime je format E3 još jednom potvrdio ulogu glavnog stuba evropske bezbednosne arhitekture.
Uverenje da Rusija poseduje neiscrpne ljudske resurse za vođenje dugotrajnog rata u Ukrajini predstavlja običan mit, ocenio je penzionisani general-potpukovnik i bivši glavnokomandujući američkih kopnenih snaga u Evropi, Ben Hodžis. Prema njegovoj analizi, Moskva se suočava sa sve oštrijim demografskim i mobilizacijskim problemima koje režim pokušava grčevito da sakrije od ključnih delova sopstvene javnosti. Hodžis skreće pažnju na suve geopolitičke i demografske činjenice koje se često previđaju u javnosti. Ruska Federacija ima manje od sto četrdeset miliona stanovnika, što je znatno skromniji ljudski rezervoar nego što se u teorijama o ratu iscrpljivanjem obično pretpostavlja. Dodatno, ogroman procenat mlade muške populacije je ili stradao na frontu ili je trajno napustio zemlju u talasima emigracije kako bi izbegao poziv za mobilizaciju. To stvara nepremostiv jaz ne samo za vojsku, već i za domaću ekonomiju koja beleži rekordan deficit radne snage. „Teza da Rusi mogu da ratuju zauvek jer imaju veliku zemlju i ne mare za sopstvene žrtve jednostavno ne stoji. Ukrajina na bojištu eliminiše više ruskih vojnika nego što Moskva uspeva da mobiliše i obuči. Zato vidimo da očajnički uvode strane plaćenike i radnike migrante kako bi popunili redove“, naglašava Hodžis. Najveći dokaz unutrašnje ranjivosti Kremlja jeste geografska i socijalna selektivnost prilikom sprovođenja mobilizacije. Hodžis ističe da ruske vlasti po svaku cenu izbegavaju masovnu regrutaciju u Moskvi i Sankt Peterburgu. Ovakva strategija jasna je potvrda da Vladimir Putin deluje iz pozicije opreza i straha od unutrašnjih nemira. Skrivanje istine od ruske urbane elite kupuje vreme režimu, ali dugoročno ne rešava problem nedostatka obučenog i motivisanog ljudstva na linijama fronta.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potvrdio je u ekskluzivnom intervjuu za britanski TV kanal Skaj Njuz (Sky News) da je ruski milijarder Roman Abramovič tajno posetio Kijev kako bi preneo poruku iz Moskve i ispitao uslove pod kojima bi ukrajinska strana pristala na pokretanje mirovnih pregovora. Ovo je prvi put da je Kijev zvanično potvrdio postojanje ovog neformalnog kanala komunikacije sa Kremljom. Prema rečima Zelenskog, nekadašnji vlasnik fudbalskog kluba Čelsi došao je u ukrajinsku prestonicu sa namerom da deluje kao posrednik između dve strane i pokuša da pokrene diplomatski proces sa mrtve tačke. Zelenski je u razgovoru sa novinarkom Jaldom Hakim istakao da sastanak sa ruskim oligarhom više nije tajna, iako je sam Abramovič prvobitno insistirao na potpunoj diskreciji i odsustvu bilo kakvog medijskog publiciteta. „Abramovič je došao u Kijev i rekao mi: 'Donosim poruku direktno tebi i želim da dobijem tvoj odgovor koji bih preneo Vladimiru Putinu.' Insistirao je da se sve obavi tiho, bez javnih saopštenja. Odgovorio sam mu da je to njegov izbor i da je nama svejedno da li je razgovor javan ili tajan“, izjavio je ukrajinski lider. Glavni cilj posete ruskog biznismena bio je pokušaj da se iz prve ruke razume šta je Kijev tačno spreman da učini i na kakve je ustupke voljan da pristane kako bi se otvorio prostor za zvanične mirovne pregovore. Rusija je tri godine sravnjivala ukrajinske gradove sa zemljom klizećim bombama. Ukrajina sada ima svoje. Kijev je za 17 meseci izgradio Virivnjuvač „Izjednačivač“, kliznu bombu od 227 kilograma, dizajniranu da udara utvrđene položaje i komandna mesta, piše Telegraf.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski uputio je nesvakidašnje i direktno otvoreno pismo ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, u kojem nudi konkretan izlaz iz sukoba koji je ušao u svoju petu godinu punog obima. Kroz kombinaciju oštre kritike kremaljske politike i taktičkih mirovnih predloga, Zelenski je pozvao na direktan sastanak na neutralnom terenu kako bi se konačno stavila tačka na razaranja. Zelenski podseća da je tokom dvadeset šest godina Putinove vladavine odnos dve zemlje potpuno promenjen – od civilnih i trgovinskih tema došlo se do razgovora isključivo o napadima i gubicima. Pismo naglašava nekoliko ključnih tačaka unutrašnje ranjivosti Rusije. Ruska javnost se suočava sa direktnim posledicama rata na sopstvenoj teritoriji, uključujući uspešne udare ukrajinskih dronova dugog dometa (poput onog u Sankt Peterburgu na udaljenosti od preko hiljadu kilometara), nestašice goriva, stalni rast cena i opravdani strah od drugog talasa mobilizacije. Ruska vojska iz meseca u mesec trpi gubitke od preko trideset hiljada poginulih i teško ranjenih vojnika. Zelenski iznosi podatak da čak šezdeset tri odsto ruskih gubitaka čine poginuli, dok je samo trideset sedam odsto ranjenih, što je neodrživ odnos za bilo koju modernu armiju u dvadeset prvom veku. Moskva konstantno pomera sopstvene rokove za zauzimanje Donjecke oblasti, što jasno dokazuje da ruski resursi i politički kapital ubrzano kopne, dok unutrašnje elite, biznismeni i propagandisti pokazuju jasan zamor.
Centralni deo pisma fokusiran je na jasan, dostojanstven i garantovan plan za okončanje neprijateljstava. Ukrajina predlaže da se rešenje postigne direktnim angažovanjem dvojice lidera, van domašaja beskrajne i neefikasne šatl-diplomatije ili tehničkih radnih grupa. Zelenski se osvrnuo i na obaveštajne podatke prema kojima Kremlj pravi tajne planove za produženje rata u sledeće dve godine (sve do dvehiljade dvadeset sedme i dvadeset osme), uz pokušaje dubljeg uvlačenja Belorusije i destabilizacije Pridnestrovlja. Poruka Kijeva je jasna: ako Putin odbije ovu ponudu, Ukrajina će nastaviti borbu za opstanak uz podršku svojih partnera. Krajnji ishod za samu Rusiju biće istorijski neumoljiv - rusko društvo i elite će ući u fazu ekstremnog zamora, a istorija pokazuje da u Rusiji opšti zamor naroda uvek donosi radikalne unutrašnje promene i pad vladara. Lavrov se žalio ministru spoljnih poslova Bangladeša na otvoreno pismo Zelenskog. „Pristojni ljudi to ne rade“ rekao je Lavrov. Neko bi verovatno trebalo da podseti ruskog ministra spoljnih poslova da pristojni ljudi obično ne prelaze granice svojih suseda tenkovima.
Kineski predsednik Si Đinping je posetio Severnu Koreju prvi put u poslednjih 7 godina. Samit se održava u trenutku kada Peking pokušava da obnovi svoj uticaj na Pjongjang. Ovo dolazi nakon perioda u kojem je Severna Koreja značajno produbila svoje vojne i ekonomske veze sa Moskvom. Lideri su se sastali baš kada je Kim Džong Un najavio eksponencijalno širenje severnokorejskog nuklearnog arsenala.
Iluzija o oporavku kineskog tržišta nekretnina zvanično je razbijena. Sveži podaci iz aprila 2026. godine otkrivaju da je kratka stabilizacija viđena ranije ove godine bila samo privid, jer je tržište nekretnina ponovo upalo u ozbiljan pad. Cene novih kuća pale su za 3,5% u odnosu na prethodnu godinu, što je najveći pad u skoro godinu dana. Osnovni pokazatelji slikaju još mračniju sliku štete: ukupne investicije u nekretnine pale su za 13,7%, dok se prodaja novih kuća po površini smanjila za dodatnih 10,2%, jer su se kupci potpuno povukli. Ovo je sistemska kriza za sektor koji je istorijski generisao 25% do 30% celokupnog BDP-a zemlje. Pošto nekretnine služe kao primarno skladište bogatstva za ogromnu većinu kineskih domaćinstava, ovaj složeni pad aktivno guši domaću potrošnju. Sa ogromnim viškom zaliha koje ostaju potpuno neprodate, tekući recidiv iscrpljuje finansije investitora, oslobađa lokalne budžete od ključnih prihoda od prodaje zemljišta i smanjuje ukupni ekonomski rast. U podcastu čuvenog blogera Maria Navfala izneti su zapanjujuci podaci. Vladinim službenicima širom Kine se govori da prihvate smanjenje plata od 30% i da nemaju gde drugde da odu. Lej kaže da je Si, kada je u januaru uhapsio svog najvišeg vojnog komandanta, povukao deo režima sa sobom. General je bio crveni aristokrata, a ostatak kineske crvene aristokratije se navodno okrenuo protiv Sija čim se pomerio. Ovo nije kontrola i ravnoteža zapadnog tipa. U KPK je to borba na život i smrt, rečeno je u Navfalovom podkastu.
Obeležena je godišnjica sukoba na trgu Tjenanmen. Decenijama su filmske rolne sa više od 2.000 fotografija koje dokumentuju demokratski pokret na Trgu Tjenanmen 1989. godine bile zatvorene u metalnoj kutiji, nikada nepoznatoj svetu. Ove fotografije, koje je snimio fotograf kineskih državnih medija i koje su preživele kampanje političkih čistki koje su usledile nakon masakra, na kraju su stigle do Sjedinjenih Država, a nedavno su poverene listu „The Epoch Times“.
Prethodne nedelje u Rusiji je održan ekonomski forum u Sankt Peterburgu. Nekada poštovan i uticajan forum danas je pretvoren u teatar apsurda. Jedna od zapaženijih bizarnosti je vest koju je izneo Kiril Dimitrijev. Putinov izaslanik obećao je da će povezati Rusiju i Sjedinjene Države tunelom najavivši potpisivanje sporazuma o tunelu između Čukotke i Aljaske. „Ovo će biti jedan od glavnih infrastrukturnih projekata između naših zemalja“, rekao je. Svake godine na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu (SPIEF), Kremlj ulaže ogroman trud kako bi svetu i domaćoj javnosti poslao sliku apsolutnog ekonomskog samopouzdanja i otpornosti. Sa govornica ovog prestižnog skupa ruski zvaničnici redovno opisuju zapadne sankcije kao potpuno „neefikasne“ i tvrde da je domaća privreda uspešno prevazišla sve spoljne pritiske. Međutim, iza glamurozne scenografije i optimističnih govora, ekonomska realnost konstantno nameće ista, krajnje neprijatna pitanja koja razotkrivaju duboke pukotine u ruskom finansijskom sistemu. Dok se na forumu nižu paneli o privrednom rastu, realni pokazatelji na domaćem tržištu govore potpuno drugačijim jezikom.
Ruska ekonomija se bori sa hroničnim problemima koje zvanični narativi ne mogu da sakriju. Prvi i najvidljiviji problem jeste visoka inflacija koja mesecima ostaje tvrdoglavo povišena, direktno ugrožavajući kupovnu moć građana. Kako bi obuzdala ovaj trend i sprečila potpuni krah nacionalne valute, Centralna banka Rusije primorana je da drži kamatne stope na izuzetno visokom nivou. Ove povišene stope guše privatni sektor, poskupljuju kredite za privredu i građane, te dugoročno usporavaju realni ekonomski razvoj. Kontradikcija između reči i dela na ekonomskom planu postaje previše skupa za Rusku Federaciju. Projekcija samopouzdanja na forumu u Sankt Peterburgu kupuje političke poene, ali održavanje veštačke stabilnosti kroz skupe alternativne mreže dugoročno iscrpljuje državni budžet i privredne rezerve zemlje. Nakon 2022. i uvođenja sveobuhvatnih paketa sankcija, profil gostiju iz Sjedinjenih Američkih Država i zapadnih zemalja na Ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu dramatično se promenio. Nekadašnji glavni gosti - direktori vodećih banaka sa Vol Strita, šefovi multinacionalnih korporacija i visokopozicionirani zapadni državnici - danas potpuno bojkotuju ovaj događaj.
Pošto vodeći zapadni brendovi i političari više ne učestvuju, prostor na panelima zauzimaju pripadnici marginalnih struktura iz zapadnih zemalja. Reč je uglavnom o predstavnicima radikalno desnih ili levih evroskeptičnih partija iz Evrope (poput pojedinih članova Alternative za Nemačku - AfD). Najpoznatiji stalni gost ovog profila je Karin Knajsl, bivša ministarka spoljnih poslova Austrije (poznata po tome što je plesala sa Putinom na svojoj svadbi), koja se u međuvremenu preselila u Rusiju i vodi jedan tamošnji istraživački centar. Iz Amerike i zapadnih zemalja dolaze blogeri, aktivisti i samozvani nezavisni novinari (među kojima su i kontroverzne figure poput Džeksona Hinkla ili Tare Rid, koja je prebegla u Moskvu). Oni na forumu dobijaju status „uglednih zapadnih eksperata“. Međutim, kada se analizira stvarna težina i kredibilitet ovih gostiju u njihovim matičnim državama, zaključak je nedvosmislen. Niko od prisutnih pojedinaca nema zvanični mandat, niti predstavlja vladu, institucije ili mejnstrim političke partije SAD-a ili Evropske unije. U svojim domovinama oni se tretiraju kao politički marginalci, a neretko i kao direktni instrumenti ruske meke moći i propagande. Njihove izjave na forumu nemaju nikakvu političku težinu na Zapadu.
Za razliku od ranijih godina kada su na forumu sklapani ugovori vredni desetine milijardi dolara sa zapadnim tehnološkim i energetskim gigantima, sadašnji gosti sa Zapada ne predstavljaju nikakav realan kapital. Oni iza sebe nemaju investicione fondove, napredne tehnologije niti moćne korporacije. Njihovo prisustvo ne donosi nikakvu opipljivu ekonomsku korist ruskoj privredi. Iako je njihov stvarni kredibilitet na Zapadu nepostojeći, njihova upotrebna vrednost za Kremlj je ogromna. Ruski državni mediji ih koriste za unutrašnju upotrebu – kako bi domaćoj javnosti stvorili privid da „blokada Zapada ne funkcioniše“ i da „razumni ljudi i biznismeni iz Amerike i Evrope i dalje podržavaju Putina.” Oni služe kao kulisa za kreiranje iluzije o globalnom legitimitetu foruma. Sastav delegacija jasno pokazuje da je forum izgubio karakter globalnog ekonomskog samita i postao strogo transakciono mesto. Razgovori se više ne vode o globalnim vizijama razvoja, već o barter aranžmanima (roba za robu), trgovini u nacionalnim valutama i tehničkim rešenjima za zaobilazak zapadnih sankcija.
Uprkos ruskom ekonomskom pritisku, pretnjama, kampanjama dezinformisanja, pa čak i izveštajima o planovima za dovoženje birača iz Rusije autobusima, proevropski kandidat Nikol Pašinjan obezbedio je izbornu pobedu u Jermeniji sa preko 50% glasova. Uticaj Moskve na Južnom Kavkazu brzo bledi. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen uputila je zvaničnu čestitku jermenskom premijeru Nikolu Pašinjanu povodom pobede njegove proevropske partije „Građanski ugovor“ na parlamentarnim izborima. Ova poruka iz Brisela stiže kao snažna politička potvrda podrške demokratskim procesima u ovoj kavkaskoj republici, koja se našla pod velikim regionalnim pritiscima. U svom zvaničnom obraćanju, šefica evropske diplomatije se direktno osvrnula na istorijske događaje koji su trasirali savremeni politički put Jerevana. Ona je naglasila da izborni rezultati pokazuju kontinuitet demokratskih promena koje su građani Jermenije pokrenuli pre nekoliko godina. „Dragi Nikol Pašinjan, čestitam vam na izbornoj pobedi. Duh Plišane revolucije koju ste predvodili 2018. godine je i te kako živ i zdrav. Duboko cenimo naše partnerstvo sa demokratskom Jermenijom koja se sve više približava Evropi. Jermenija može da računa na nas“, poručila je predsednica Evropske komisije. Ova jasna poruka solidarnosti nadovezuje se na ranije najave iz Brisela o pripremi sveobuhvatnog paketa ekonomske i političke pomoći za Jerevan.
Evropska unija na ovaj način želi da pruži ruku stabilnosti zemlji koja svesno bira jačanje svojih institucija, vladavinu prava i usklađivanje sa evropskim standardima. Zvaničnici u Briselu ističu da je očuvanje demokratskog kapaciteta Jermenije ključno za stabilnost čitavog regiona Južnog Kavkaza. Partnerstvo koje se razvija između EU i Jerevana obuhvatiće ne samo ekonomsku podršku, već i zajednički rad na bezbednosnim i infrastrukturnim projektima koji će omogućiti čvršće povezivanje jermenskog društva sa evropskom porodicom naroda. Nikolu Pašinjanu izbornu pobedu su čestitali lideri od Indije do Francuske. Jermenija ima globalni konsenzus za put kojim hrabro korača u bolju budućnost. Rusija doživljava još jedan težak udarac. Retke su države koje podležu ruskom hibridnom pritisku. Stara zakonitost je potvrđena i u Jermeniji da imperije koje vode neuspešne ratove gube uticaj i urušavaju se iznutra.
Autor: S.M.
