Aleksandar Đurđev, predsednik Srpske lige, objavio je novi autorski tekst koji prenosimo u celosti.
Mađarska prolazi kroz značajne promene nakon izbornog poraza Viktora Orbana. Posle Orbanovih 16 godina, Peter Mađar je došao na vlast, što označava ne samo promenu rukovodstva već i reviziju ekonomskog modela zemlje. Ovo nije samo smena vlasti, već početak procesa u kojem se testira održivost čitavog jednog sistema koji je Mađarsku držao relativno stabilnom u uslovima globalnih kriza.
Pod Orbanom, Mađarska se fokusirala na pragmatizam pristupačan ruski gas, uravnoteženu politiku između Istoka i Zapada i smanjenu zavisnost od spoljnih faktora. To je izazvalo nezadovoljstvo u EU ali je pomoglo u kontroli cena i troškova, očuvanju industrijske konkurentnosti i relativnoj socijalnoj stabilnosti. Taj model nije bio ideološki prihvatljiv za Brisel, ali je bio ekonomski funkcionalan. Sada se ovaj pristup menja, i to u trenutku kada globalno tržište energenata ostaje nestabilno, a Evropa se i dalje suočava sa posledicama energetske krize.Najznačajnija promena tiče se energetike, koja postaje centralna tačka budućih rizika. Mađarska planira da postepeno ukine ruski gas do 2027. godine. Za zemlju u kojoj preko 90% domaćinstava koristi gas za grejanje, ova odluka ne predstavlja samo politički signal, već direktan udar na životni standard.
Ograničenja na uvoz nafte biće takođe uvedena od 2028. godine, što će povećati troškove energije i izazvati dodatni inflatorni pritisak. U isto vreme, projekat PAKŠ 2 koji je trebalo da obezbedi dugoročnu energetsku stabilnost, nalazi se pod znakom pitanja. To znači da Mađarska ne samo da odustaje od postojećih izvora, već dovodi u rizik i buduće kapacitete. Drugim rečima, zemlja gubi ključni element svoje ekonomske otpornosti pristup pristupačnoj i stabilnoj energiji.Situaciju dodatno komplikuje već oslabljena ekonomija. Rast BDP-a je oko 1,7%, što je praktično na ivici stagnacije. Inflacija se kreće oko 4%, ali u uslovima rasta cena energije može lako da ubrza. Visoke kamatne stope koče investicije i usporavaju privrednu aktivnost. Budžetski deficit je oko 5% BDP-a, dok se javni dug približava nivou od 75%.
Mađarska forinta ostaje ranjiva na spoljne šokove, što znači da svaka promena na globalnom tržištu ili politička nestabilnost direktno utiče na kurs i finansijsku stabilnost. Iako svaki od ovih faktora sam po sebi nije kritičan, njihova kombinacija u uslovima energetske tranzicije i političke promene kursa stvara situaciju koja se može brzo pogoršati. Upravo tu leži glavni rizik – ne u jednom problemu, već u njihovom istovremenom delovanju.
Nova vlada teži bližim vezama sa Evropskom unijom i nada se da će dobiti finansijsku podršku od 18–19 milijardi evra, pre svega kroz mehanizme Evropske komisije. Međutim, ovo neće zameniti prethodni ekonomski model samo će privremeno nadoknaditi njegove nedostatke. Ta sredstva dolaze uz jasne uslove reforme, fiskalnu disciplinu i političko usklađivanje. To znači da Mađarska potencijalno ulazi u novu vrstu zavisnosti, u kojoj će ekonomska stabilnost biti uslovljena političkim odlukama van zemlje. Drugim rečima, novac iz Brisela može da ublaži posledice, ali ne može da reši strukturni problem gubitka jeftine energije. U širem kontekstu, Mađarska ulazi u period u kojem se istovremeno menjaju tri ključna stuba energetika, ekonomija i geopolitička pozicija. Od zemlje koja je vodila relativno samostalnu politiku i koristila svoj položaj za balansiranje između velikih sila, ona se postepeno uklapa u ujednačeniji evropski okvir. To može doneti kratkoročnu političku stabilnost i bolje odnose sa Briselom, ali istovremeno smanjuje prostor za samostalne odluke u ključnim ekonomskim pitanjima.
Zbog toga Mađarsku u narednom periodu očekuju tri moguća scenarija. Prvi je kontrolisana tranzicija, u kojoj će uz podršku Evropske unije uspeti da stabilizuje ekonomiju, ali uz cenu skuplje energije i sporijeg rasta. Drugi je scenario ekonomskog pritiska, u kojem će rast troškova i pad životnog standarda dovesti do korekcije politike i eventualnog povratka pragmatičnijem pristupu. Treći, najrizičniji scenario, podrazumeva političku nestabilnost, ukoliko kombinacija inflacije, skupe energije i slabog rasta izazove ozbiljne socijalne tenzije.
Posebnu težinu u svemu ovome imaće budući odnosi Mađarske sa Srbijom koji su u vreme Orbana bili na istorijskom maksimumu. Energetska saradnja između dve zemlje postala je jedan od ključnih stubova regionalne stabilnosti, uključujući snabdevanje gasom, skladištenje energenata i zajedničke infrastrukturne projekte. Najvažniji među njima je planirana izgradnja naftovoda Srbija–Mađarska. Taj projekat ima strateški značaj jer bi Srbiji omogućio alternativni pravac snabdevanja naftom, a Mađarskoj dodatnu sigurnost u regionalnim tokovima energenata. Međutim, upravo tu se otvara ključno pitanje da li će nova mađarska vlast zadržati pragmatičan pristup saradnji sa Srbijom ili će energetsku politiku u potpunosti uskladiti sa prioritetima Evropske unije.
Ukoliko dođe do snažnijeg distanciranja od ruskih energenata, to može uticati i na dinamiku realizacije zajedničkih projekata, uključujući naftovod i šire energetske dogovore. Sa druge strane, nove okolnosti mogu otvoriti prostor za drugačiji tip saradnje kroz diversifikaciju izvora snabdevanja, nove transportne pravce i jačanje regionalne energetske infrastrukture.
Zaključno, odnosi Mađarske i Srbije u narednim godinama biće direktno uslovljeni novim strateškim izborima Budimpešte. Ako prevlada pragmatizam, saradnja može biti nastavljena i čak produbljena. Ako, međutim, politički prioriteti Brisela postanu dominantni, postoji rizik da se deo tih projekata uspori ili redefiniše. Upravo na tom pitanju prelamaće se ne samo bilateralni odnosi, već i energetska stabilnost šireg regiona.
