Aleksandar Đurđev, predsednik Srpske lige, objavio je novi autorski tekst koji prenosimo u celosti.
Svet više ne funkcioniše po pravilima „nevidljive ruke tržišta“, već po logici pritiska, ucene i kontrole energetskih tokova. Napad dronovima na pumpnu stanicu Kaleikino u Tatarstanu to je pokazao sa brutalnom jasnoćom. Nakon požara koji je zahvatio dva rezervoara kapaciteta po 50.000 tona nafte, Transnjeft je bio prinuđen da smanji pumpanje za oko 250.000 barela dnevno, a ograničenja su prvenstveno pogodila količine sirove nafte u vlasništvu Tatnjefta.
Kaleikino nije sporedna tačka na mapi to je ključno čvorište izgrađeno sedamdesetih godina, sa kapacitetom koji može dostići milion barela dnevno, mesto gde se mešaju različite vrste nafte iz Zapadnog Sibira i regiona Volge pre nego što krenu ka lukama Novorosijsk i Primorsk ili ka sistemu Družba a istovremeno snabdevaju i brojne ruske rafinerije. Činjenica da je objekat udaljen više od 1.200 kilometara od ukrajinske granice pretvara taj napad u geopolitičku poruku da više ne postoji dubina teritorije koja garantuje sigurnost.
Lokalne vlasti u Almetjevsku saopštile su da je protivvazdušna odbrana oborila više dronova i da su krhotine izazvale požar u industrijskoj zoni, bez direktnog oštećenja same trase „Družbe“, ali šteta po sistem i signal koji je poslat daleko prevazilaze fizičke posledice. Ovo nije prvi put da se infrastruktura povezana sa „Družbom“ nalazi pod pritiskom. Ukrajina je blokirala isporuke Mađarskoj i Slovačkoj, što je pokrenulo lanac reakcija Budimpešta i Bratislava su uzvratile blokadom evropskih kredita Kijevu i pretnjom prekida snabdevanja električnom energijom i naftnim derivatima. Ironija je u tome što 10–11% ukrajinskog uvoza goriva dolazi upravo iz Mađarske i Slovačke, dok skoro četvrtina uvoza električne energije potiče iz Slovačke.
U uslovima uništavanja skladišta i infrastrukture, to nije statistika to je pitanje održivosti. Mađarski premijer Viktor Orban naredio je pojačanu vojnu zaštitu kritične energetske infrastrukture, raspoređivanje vojnih resursa i zabranu letova dronova u pojedinim regionima, dok je ministar spoljnih poslova Sijarto izjavio da je Evropska unija od februara 2022. godine izdvojila 193 milijarde evra pomoći Ukrajini, što je tri puta više nego što je Mađarska dobila od pristupanja 2004. godine, optužujući Brisel za nepravilnu raspodelu sredstava. U istom duhu, Britanija je izuzela „Družbu“ od sankcija do oktobra 2027. godine, usklađujući rok sa planom EU da postepeno ukine rusko gorivo, pokazujući da čak i u režimu sankcija postoji pragmatični oprez kako bi se izbegli ekonomski šokovi. Paralelno sa ovim turbulencijama, Kaspijski konzorcijum za cevovode (KPK) je 2025. godine povećao isporuke za skoro 12%, dostigavši 70,52 miliona tona nafte kroz sistem Tengiz–Novorosijsk, u odnosu na 63 miliona tona godinu ranije. Najveći deo dolazi sa kazahstanskih polja Tengiz (36,6 miliona tona), Karačaganak (9,2 miliona) i Kašagan (17 miliona), a više od 80% kazahstanske nafte izvozi se tom rutom. Među ključnim akterima su Chevron, ExxonMobil i Shell, čiji su interesi direktno pogođeni napadom na terminal kod Novorosijska 29. novembra, kada je jedan terminal onesposobljen, a drugi bio na održavanju, što je dovelo do smanjenja isporuka i pada proizvodnje u Kazahstanu.
Vašington je upozorio Kijev da se uzdrži od napada koji pogađaju američke investicije, iako nije doveo u pitanje udare na rusku vojnu i energetsku infrastrukturu razlika između strateškog rivalstva i zaštite sopstvenog kapitala postala je očigledna. Srbija se u ovom kontekstu nalazi na složenoj raskrsnici. NIS kao podružnica Gasprom njefta, stavljena je pod američke sankcije januara 2025. godine, uz odlaganje do oktobra, dok su isporuke preko Hrvatske bile obustavljene usled straha od sekundarnih sankcija. Kao potencijalni kupac ruskog udela pojavljuje se MOL Group, uz mogućnost uključivanja ADNOC kao manjinskog partnera.
Sporazum je u fazi pregovora, izuzeci su produženi do 20. marta, a rafinerija Pančevo nastavlja preradu zahvaljujući privremenim rešenjima. Istovremeno, Beograd je na Transatlantskom samitu o gasnoj bezbednosti potpisao izjavu o partnerstvu u okviru Transatlantske energetske saradnje, čime je praktično podržao politiku diverzifikacije i smanjenja zavisnosti od ruskog gasa, naglašavajući da to ne znači potpuno napuštanje tradicionalnih snabdevača, ali signal promene je nemoguće ignorisati. Sve ovo se uklapa u širu sliku globalne ekonomije u kojoj, kako je pokazao Tomas Piketi, prinos na kapital sistemski nadmašuje ekonomski rast, što vodi koncentraciji bogatstva i pretvara tržište u prostor koji opstaje ne ravnotežom već političkom silom. Raspad SSSR-a izbacio je ogromnu netržišnu imovinu na globalno tržište i podstakao finansijsku ekspanziju bez presedana, dok je likvidnost koncentrisana u centru sistema, a industrijski projekti ostaju na periferiji.
Današnji poredak je opterećen sankcijama, carinskim ratovima i geopolitičkim blokovima, a njegova stabilnost meri se vojno političkom snagom, a ne isključivo ekonomskim indikatorima. Napad na Kaleikino, blokada „Družbe“, rast KPK-a, sankcije NIS-u i uključivanje Srbije u transatlantske inicijative nisu izolovani događaji to su tačke jedne iste mreže u kojoj se energija, kapital i politika spajaju u novi model globalnog odnosa snaga. Pitanje više nije samo ko kontroliše naftovode , već ko definiše pravila sveta u kojem će ti naftovodi funkcionisati.
Autor: Aleksandar Đurđev
