Bogdan Bogdanović je posle osvajanja bronze za reprezentaciju Srbije morao da se vrati u Ameriku i da se posveti pripremi za novu sezonu sa Atlantom. Tamo je održan dan za medije na kom je srpski reprezentativac odgovarao na pitanja medija. Jedno pitanje ga je posebno iznenadilo.
Novinar mu je rekao da je on najstariji igrač u sastavu Hoksa iako ima samo 32 godine.
"Neverovatno. Pričao sam o tome sa prijateljima i eto ispostavi se da si jednog dana najstariji. Sa tim smatram da imam odgovornost da budem lider ovde. Iskustvo iz reprezentacije će da mi pomogne", počeo je Bogdan sa osmehom.
Individualna priznanja ga ne zanimaju mnogo, videlo se to i po odgovoru na pitanje o potencijalnoj nagradi za "Šestog igrača sezone" i koliko bi mu to značilo.
"Prošle sezone sam posle Svetskog prvenstva imao dobru sezonu. Sada posle Olimpijskih igara, gde sam imao sjajno iskustvo, počinjem novu sezonu i nadam se da ćemo imati uspeh kao ekipa. Ako ne uđemo u plej-of ili ako nemamo uspeh kao tim, onda ništa ne znači. Imam dosta nagrada, ne znam šta bih radio sa tom nagradom."
Još jednom je istakao da je uživao u dresu Srbije i igranju za nacionalni tim. Upravo mu to pomaže da se spremi što bolje za novu sezonu.
"Pomaže mi mnogo, kada uradite nešto toliko puta, onda postajete bolji. Verujem da to što imaš više utakmica na visokom nivou, da stičeš više iskustva i da ti to pomaže. Kada god igram za reprezentaciju, to mi pomaže da lakše uđem u formu. Lakše je kada igraš i treniraš sa svojim ljudima, nego kada si sam."
U jednom dahu je nastavio da priča o toj temi.
"Igranje za Srbiju je privilegija, posebno kada postoji takva tradicija i istorija košarke. To što sam kapiten tima je privilegija i odgovornost. Mnogi su navijali za Srbiju da pobedi Ameriku. Pitali su me mnogi da li bih se vratio i voleo da pobedim, ali to što sam bio uz svoje sunarodnike i što smo igrali zajedno bilo je posebno za mene. Čista ljubav prema košarci."
Otkrio je Bogdan i šta je bila tajna njegovog uspeha da izdrži sezonu bez povrede i da ostane u dobroj formi toliko dugo.
"Znate šta mi je pomoglo? Počeo sam da shvatam koliko sam dobar šuter, pa nisam morao toliko dugo vremena da provedem na parketu, već sam više radio u teretani, gradio sam neke drugačije navike, da imam snagu kada izađem na teren. Kada sam bio mlađi nisam razumeo šta znači kada 10.000 puta uradiš nešto, ranije mi je trebalo nekoliko meseci da uđem u šutersku formu, sada mi treba dve-tri nedelje."
Jedan od segmenata igre koji je mnogo popravio jeste odbrana.
"Pričao sam sa trenerom Kvinom Snajderom i rekao sam mu da je i selektor Pešić primetio da sam bolji u odbrani. Radio sam dosta na tome. Na početku godine videli se kako sam bio u stavu, da su mi ruke bile spuštene. Kada je Kvin došao, prvo mi je rekao da želi da budem bolji defanzivac i da ima mnogo prostora da unapredim to. Osim na treninzima nismo pričali o tim detaljima, ali me je uvek gurao da igram bolje u odbrani. To sam radio i evo godinu i po dana kasnije osećam da sam se unapredio i u tome. To je dobra navika i hvala treneru što mi je unapredio igru."
Spomenuo je i legendarnog Dikembea Mutomba koji je preminuo od posledica tumora na mozgu.
"Prvo želim da uputim saučešće njegovoj porodici. On je legenda i ostavio je veliki trag u NBA ligi i košarci uopšte. Veoma tužne vesti, nedostajaće nam legenda. Nisam imao šansu da ga upoznam, ali je stvarno tužan dan."
Hoksi su ove sezone imali pravo prvog pika na draftu i odabrali su Zakarija Risašera. "Osetio sam se odlično, to je uvek uspeh kada imaš prvog pika na draftu, to znači da dovodiš najvećeg talenta. Gledao sam evropsku košarku dosta, nije igrao u Evroligi, ali je igrao na visokom nivou. Može mnogo da doprinese odmah, naporno radi i srećan sam što smo ga doveli", zaključio je Bogdanović.
Autor: Jovana Nerić
