Komisija je 4. maja saopštila da je šest od njenih sedam članova glasalo za određivanje 2. oktobra kao datuma izbora na kojima bi se birali hrvatski, srpski i bosanski članovi tročlanog Predsedništva, poslanici u bošnjačko-hrvatskoj federaciji, u entitetu Republika Srpska kao i čelnici deset kantona.

Pojedini hrvatski političari su pozvali na reformu izbornog zakona kako bi povećali svoju zastupljenost, jer su se godinama žalili da nemaju svoj entitet u državi.

Hrvatski član tročlanog Predsedništva BiH izabran je na dva prethodna izbora na osnovu glasova bošnjačke većine, bez podrške najveće hrvatske stranke HDZ BiH, ili njenog lidera Dragana Čovića.

Bošnjaci su se opirali pozivima za formiranje okruga sa hrvatskom većinom, gurajući Čovića i njegovu stranku da prekinu saradnju sa svojim bosanskim kolegama na mnogim forumima.

Poslednjih meseci porasla je bojazan da bi se Bosna mogla raspasti, država koja je vođena Dejtonskim sporazumom iz 1995. godine, koji zemlju deli na Bošnjačko-hrvatsku Federaciju i Republiku Srpsku.

Podsećamo da je Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini, poznatiji kao Dejtonski mirovni sporazum, potpisan u vazduhoplovnoj bazi Rajt-Paterson kod Dejtona, u američkoj državi Ohajo, a kojim je prekinut rat u Bosni i Hercegovini koji je trajao od 1992. do 1995. godine.

Po ovom sporazumu, BiH je podeljena na dva dela - Federaciju Bosne i Hercegovine (51% teritorije nekadašnje SR BiH) i Republiku Srpsku (49% teritorije nekadašnje SR BiH).

Glavni učesnici su bili tadašnji predsednik Republike Srbije Slobodan Milošević, predsednik Predsedništva Republike Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović, predsednik Republike Hrvatske Franjo Tuđman, predstavnici SAD Voren M. Kristofer (državni sekretar SAD od 1993. do januara 1997), pregovarač Ričard Holbruk i general Vesli Klark.

Sporazum je zvanično potpisan u Parizu 14. decembra, a Skupština SRJ je sporazum ratifikovala 21. novembra 2002. godine.

Namere mnogih na zapadu, ali i u BiH su da se ukine Dejtonski sporazum, a tim i da dođe do ukidanja legitimne i legalne Republike Srpske.

Nedavno je član Predsedništva BiH Milorad Dodik istakao da Srbi nikada neće dozvoliti uništenje Republike Srpske i prekrajanje Dejtonskog mirovnog sporazuma. "Jer, ako nam unište entitet, uništiće nam i identitet", poručio je Dodik.

- Borićemo se za ono što je potpisano Dejtonskim sporazumom, borićemo se za jedinstvo srpskog naroda, da jedinstvo prati naš identitet, nećemo dozvoliti uništenje Republike Srpske i zato moramo da budemo zajedno - poručio je Dodik obraćajući se na obeležavanju Dana sećanja na žrtve stradale u ozloglašenom hrvatskom logoru Jasenovac.

Ne možemo, poručio je, dozvoliti prekrajanje Dejtonskog sporazuma i da se ponovi nasilje koje su sprovodili nad Srbima otimanjem nadležnosti, tvrdeći da smo na to sami pristajali.

Danas, kazao je, vide šta je bio njihov krajnji cilj, a taj cilj je bio da nestane Republika Srpska i da Srbi odu iz BiH.

Dodik je rekao da je ponosan što živi i radi u vremenu kada je u Srbiji na vlasti predsednik Aleksandar Vučić i da je važno reći da ćemo, kako je kazao, i „ubuduće nastaviti zajedno da obeležavao ove događaje i u Srbiji i ovde, jer to je jedini način da pokažemo šta se na ovim prostorima dogodilo”.

- Srpski narod ima dve države - Srbiju i Republiku Srpsku - rekao je Dodik pozdravljen aplauzom.