Sirene su se čule na sve strane, a bombe padale. Legitimne mete bile su putevi, pruge, mostovi, fabrike, škole, vrtići, zdravstvene ustanove i medijske kuće.

U bombradovanju je, za 11 nedelja, prema nezvaničnim izvorima, poginulo oko 2.500 civila i oko 1.000 vojnika i policajaca.

Uništena je trećina elektro-energetskog sistema. Njihov "Milosrdni anđeo", nemilosrdno je ubijao naše anđele. Broj stradalih se iz dana u dan sve više povećavao.

Zna se da je nažalost ubijeno 89. dece. Zna se da je poginulo 1263 vojnika i policajca, da je negde toliko stradalo i civila - rekao je za Pink nekadašnji predsednik izvršnog veća KiM, Zoran Anđelković.

Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ, ali i pravni stručnjaci nazvali ilegalnom agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu, vođenih u Rambujeu i Parizu februara i marta 1999. godine.

Učestvovale su snage 19 zemalja zapada, a odluka o akciji iz vazduha doneta je prvi put u istoriji bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.

Taj agresivni rat NATO prema SRJ je bio prva velika gruba povreda UN i prvi agresivni rat na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata - priča nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ, Vladislav Jovanović.

Takvu aktivnost NATO treba zvati agresijom, nikako bombardovanjem. To se zove zločin - rekao je pukovnik u penziji VS, Slaviša Golubović.

NATO je lansirao 1300 krstarećih raketa, izručio 37 hiljada bombi i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom

To se sada postavilo pitanje zašto su koristili osiromašeni uranijum kada se neki cilj može zaista uništiti granatama. Zašto su to radili i koristili? Nama od kraja agresije do današnjeg dana umiru ljudi od tih posledica - priča za Pink pukovnik u penziji Duško Šljivančanin.

Bombardovanje SR Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, a usledilo je povlačenje vojske i policije iz pokrajine i ulazak međunarodnih vojnih trupa.

Važno je da pamtimo i da nedužne koji su izgubili živote - ne zaboravimo!