Prema novom istraživanju naučnici su došli do zaključka da dugi simptomi kovida mogu biti izazvani usled oštećenja vitalnog nerva, odnosno upalom vagusnog nerva.
Naučnici veruju da bi upala vagusnog nerva mogla da objasni neke od širokog i naizgled nepovezanog spektra simptoma koji mogu da muče preživele mesecima nakon što su pobedili bolest.
Dugi kovid, krovni izraz za simptome u rasponu od neuroloških do problema sa varenjem, srcem i plućima, zbunjivao je naučnike tokom pandemije.
Vagusni nerv je najduži nerv u telu, povezuje vitalne organe uključujući mozak, srce, pluća i creva i kontroliše mišiće koji se koriste za gutanje. Stručnjaci ga opisuju kao „autoput“ nervnog sistema.
Nuačnici su ispitivali 350 pacijenata kako bi utvrdili da li su njihovi zdravstveni problemi povezani sa vagusnim nervom.
Istraživači su rekli da njihovi nalazi, koji nisu objavljeni u potpunosti, sugerišu da su strukturne promene vagusnog nerva „centralna“ karakteristika dugog kovida.
Oštećenje krvnih sudova izazvano koronavirusom takođe je u velikoj meri povezano sa dugotrajnim kovidom, prenosi Daily Mail.
Foto: Tanjug AP/CECILIA FABIANO/LAPRESSE VIA AP, Tanjug/STRAHINJA AĆIMOVIĆ
Umor, kratak dah i gubitak mirisa ili ukusa su najčešći stalni simptomi.
Da bi ispitali ulogu vagusnog nerva — otprilike 3 mm u prečniku — u dugom kovidu, lekari u Univerzitetskoj bolnici Germans u Badaloni regrutovali su 348 obolelih.
Dve trećine grupe imalo je simptome slične onima koji su oštetili nerv - što se obično dešava kroz operaciju, fizičku povredu ili tumor.
To uključuje dijareju, ubrzan rad srca, vrtoglavicu, otežano gutanje, probleme sa glasom i nizak krvni pritisak.
Dalja ispitivanja 22 pacijenta su takođe pokazala da je nešto više od četvrtine imalo zadebljan ili upaljen vagusni nerv.
Skoro svi su, međutim, imali simptome koji se odnose na disfunkciju vagusnog nerva, uključujući dijareju, ubrzan rad srca i vrtoglavicu.
- Naši dosadašnji nalazi ukazuju na disfunkciju vagusnog nerva kao centralnu patofiziološku karakteristiku dugog kovida - dodali su lakari.
Dr David Strain, viši klinički predavač na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Ekseteru koji nije bio uključen u studiju, rekao je da to doprinosi rastućim dokazima da su barem neki dugi simptomi kovida „posredovani direktnim uticajem na nervni sistem“.
Rekao je:
„Sasvim je moguće da su ljudi podložni oštećenju nerava u najvećem riziku od dugotrajnog kovida.
On je rekao da se lekovi koji se koriste za lečenje oštećenja vagusnog nerva mogu uzeti u obzir za dugotrajan kovid.
Autor:
