Narodna banka Srbije je postizanjem i očuvanjem finansijske i cenovne stabilnosti u protekle dve godine na najbolji način doprinela ubrzanju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP), koji je u 2016. godini iznosio 2,8 odsto, izjavila je danas guverner NBS Jorgovanka Tabaković.
Tabaković je, podnoseći izveštaj o radu NBS za 2015. i 2016. godinu skupštinskom Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javih sredstava, rekla da je centralna banka u protekle dve godine ispunila svoje zakonske obaveze.
"Za godinu dana, inflacija je svedena sa 12,9 odsto, koliko je iznosila u oktobru 2012. godine na 2,2 odsto u oktobru 2013. godine. Sada četiri godine nakon toga inflacija je niska i stabilna", rekla je Tabaković.
Prosečna međugodisnja stopa rasta inflacije u 2016. je, prema njenim rečima, iznosila 1,2 procenta, a godinu dana pre toga 1,4 odsto.
Ističući da je uspešnim sprovođenjem monetarne politike u tom periodu NBS smanjila istorijski teret hiperinflacije iz 90-ih godina i time ojačala kredibilitet centralne banke, Tabaković je navela da su to potvrdile i međunarodne rejting agencije ocenom da je kredibilitet NBS zarađen.
Guverner NBS je posebno ukazala na rast poverenja građana i privrede u dinar, dodajući da je podršku procesu dinarizacije prošle godine dala i prva emisija dinarskih hartija od vrednosti Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), budući da su sredstva od te emisije bila namenjena kreditiranju domaće privrede.
"Očekujemo da postignutu stabilnost cena trajno zadržimo", rekla je Tabaković, podsetivši da je prošle godine NBS sa Vladom odlučila da cilj za inflaciju od janura 2017. godine snizi sa 4,0 odsto na 3,0 procenta uz odstupanja za 1,5 procentnih poena u oba pravca.
Foto: Tanjug
To je najniži nivo targetiranja cilja od janura 2009. godine, dodala je.
Prema njenim rečima, zahvaljujući uspešnoj koordinaciji fiskalne i monetarne poltike, fiskalni deficit je oboren sa nivoa od 6,6 odsto u 2014. godini na 1,3 procenta u 2016, a smanjen je i deficit tekućeg računa platnog bilansa sa 6,0 na 4,0 odsto BDP-a uz punu pokrivenost neto prilivima po osnovu stranih direktnih investicija.
To je omogućilo NBS da od 2013. godine spusti referentnu kamatnu stopu za preko 375 baznih poena na sadašnji nivo od 4,0 odsto, što je uticalo i na pad bankarskih kamata na dinarske kredite za stanovništvo i privredu.
Time su značajno sniženi troškovi zaduživanja, što je podstaklo kreditiranje i doprinelo rastu privredne aktivnosti. To se ogleda u činjenici da je privreda lani zabeležila neto pozitivan rezultat od 360 milijardi dinara, pri čemu je doprinos politika NBS tom rezultatu iznosio 148 milijardi dinara.
Tabaković je istakla da je zahvaljujući znatno povoljnijim makroekonomskim performansama smanjena premija rizika zemlje, koja se kreće na 10-godišnjem minimumu.
Takođe je istakla da je NBS očuvala neto devizne rezerve koje su sada na stabilnom nivou od 8,4 milijardi evra.
Makroprudencijalni stres testovi koje NBS sprovodi svaka tri meseca pokazali su da je domaći bankarski sektor bio u 2015. i 2016. godini visoko likvidan, dobro kapitalizovan i otporan na potencijalne šokove po najgorem scenariju, rekla je Tabaković.
Guverner je dodala da je nivo problematičnih kredita u 2016. godini, primenom strategije koju je NBS usvojila u saradnji sa Vladom, smanjen na 17 odsto, na najniži nivo od januara 2011, a da je u maju ove godine dodatno oboren na 16,1 odsto.
