Njega su danas na večni počinak ispratili brojni glumci, među kojima je bio i Dragan Bjelogrlić, koji je održao potresni govor na sahrani.

Odlaze ljudi, sve nas je manje koji se prepoznajemo. Sve nas je manje koji se volimo. Umiru Jeleni. Šta raditi kad ode čovek sa dušom nežne, krhke i ranjene srne. Kako reći zbogom toplom, veselom i razdraganom osmehu. Kako se oprostiti od te vrcave radosti koja nas je sve opčinjavala, a ustvari je pokušavala da sakrije i zabaruši tužni pogled, nežnost i ranjivost. Ja sad treba da se oprostim od tebe Marko. Treba da ti kažem kako ti sad negde ideš i da te svi mi nikada nećemo videti sresti i zagrliti. Koje su to reči? Najrađe bih nekako da ti pokažem koliko sam te voleo, jer ne znam nisam siguran da sam ti to zaista pokazao kad je bilo vreme i to sada boli, ali znam da si to i sam znao - počeo je Bjela, a potom nastavio:

Više od 15 godina opraštali smo se na sceni, obojica smo plakali svaki put. Ja sad evo plačem, da ti dam tu tašnu, da te zamolim nekako da ne ideš. Znam da je ulazud, da je nemoguće, ali znam da ću ti je jednom dati tašnu, kao što si je ti meni dao na sceni, i da ćemo plakati kao nekad. Jeleni umiru sami, kao i ranjene srne, ali ti Marko ostaješ u srcima ljudi koji su imali sreće da te upoznaju, ali zato će priča o Kruševačkom Petru Panu dugo živeti. Legenda o čudesnom glumcu čudesnog osmeha, nežnih i tužnih očiju trajaće još dugo. Dobri moj Marko, putuj sa tvojim toplim osmehom i sa tvojom krhkom, nežnom i tebi znanom tugom. Nama ostaje da te volimo - završio je Bjelogrlić u suzama.

Autor: D.T.