Goranova majka Stojanka i snaha Verica skrhane su bolom, ni ona niti iko od rodbine koji su došli da im pruže podršku u najtežim trenucima nisu želeli da razgovaraju sa novinarima. I dalji srodnici povlačili su se pred novinarskim ekipama, priznajući da su još ne mogu da dođu sebi, nakon stravičnih vesti.

Srećko Stojanović, koji živi u istoj ulici gde i Goranova majka i njegova žena Branislava ističu da oni koji su počinili svirepo ubistvo, moraju da budu najstrože kažnjeni.

Ja ga ne bih zatvarao, treba podići vešala u centru Beograda, da ceo svet vidi da se borimo protiv takvih monstruma. To je tragedija koju teško ko može da podnese. Isprva nisam verovao da im se nešto loše može desiti, računao sam, ajde držao je menjačnicu, možda ga je neko radi para kidnapovao. Barem da su ih žive ostavili, pa platio bi neko, niko ne bi dopustio da dete od 25 godina strada, da nestane cela familija. Ne bih znao da kažem šta je motiv, jer to je neka velika stvar, nešto krupno. Čujem da su kola nađena dole negde u Trnavi. Ne znam da li su zapaljeni ovde u Moravcu ili tamo. U svakom slučaju je to mnogo strašno, pogotovo za njegovu majku. Ona je sad ostala sama, Goranov brat je umro a sad je ostala i bez njega, šta da očekuje više. Ima unučiće od starijeg sina, ali velika je to tragedija – priča Stojanović.

Njegova žena Branislava grca u suzama dok govori o stradanju Đokića.

Htela sam da umrem kad sam čula da su zapaljeni. Mnogo mi ih je žao, taj ko je to uradio, nije čovek, to je monstrum. Smesta bih ga ubila. Kako je mogao da podigne ruku na devojčicu od 26 godina, ako je taj čovek kriv, njega neka ubiju a zašto dete i ženu mu. Ne znam šta se i kako se to desilo ali sam ja potpuno izgubljena otkako sam čula da su mrtvi – kazala je ogorčena žena.

Spaljena tela Đokića u jami je pronašla policija jer se osetio miris raspadanja. Po nalogu niškog Višeg javnog tužilaštva, prebačeni su u Zavod za sudsku medicinu radi obdukcije.

Jutros je obavljen uviđaj u šumi u Donjoj Trnavi, selu kraj Tešice, gde je pronađen zapaljen „folksvagen pasat“ u kojem je bila porodica. U vozilu nije bilo mobilnih telefona ali je nedostajao i rezervni točak, za koji Aleksinčani govore da je bio pun deviza, jer je Goran navodno običavao da sa sobom nosi i stotine hiljada evra.