Ministar turizma Gari Kapeli istakao je da na nivou EU mora da postoji zajednički plan izlaska iz krize prouzrokovane pandemijom koronavirusa, a on bi, između ostalog, uključivao donošenje zajedničkog protokola putovanja i svojevrsne korona-pasoše.
Putovanja bi tako uključivala drumski, železnički, vodeni i vazdušni saobraćaj, a iako se insistira na donošenju zajedničkog protokola, Kapeli kaže da je dogovor o saradnji moguć i bilateralnim putem.
Do kraja maja dogovor o turističkim koridorima
Kapeli se nada da bi do kraja maja, barem na bilateralnom nivou, sa pojedinim zemljama mogli da dogovore otvaranje svojevrsnih turističkih koridora, pri čemu već postoji određen broj zainteresovanih zemalja, ali je ključno zadovoljavanje sigurnosno-zdravstvenog aspekta, gde glavnu reč imaju epidemiolozi.Kaže da su pojedine zemlje počele individualno da se pripremaju, a dodaje da je predsednik vlade Andrej Plenković već razgovarao sa premijerima pojedinih država, uključujući i češkog premijera Andreja Babiša, zainteresovanih za otvaranje granica putem drumskih ili vazdušnih koridora
Kapeli napominje da turizam u prvim predlozima višegodišnjeg evropskog budžeta do 2027. nije imao istaknutu važnost u pogledu finansija, ali nakon situacije sa kovidom 19 ta situacija se u potpunosti menja.
"Jedinstveni je stav svih zemalja da će turizam morati da ima jedan veliki iskorak u tom proračunu, za razliku od onog što se planiralo", kaže Kapeli.
Navodi i da je turizam ključan u spasavanju i jačanju pojedinih evropskih zemalja, poput Italije i Španije, koje kao i Hrvatska imaju visok udeo turizma u ukupnom BDP-u.
Turizam predstavlja 10 posto BDP-a EU
Kapeli je podsetio i na hrvatsku inicijativu za bolje pozicioniranje turizma u okviru EU, predstavljenu na sastanku ministara turizma u Sofiji 2018. godine. Ta inicijativa je uključivala i formiranje posebnog fonda za turizam, zbog eventualnih problema koje bi neke od država mogle da imaju, poput izbegličke krize, poplava, a sada pandemije koronavirusa.
Ističe da je dobijena podrška za to, kao i da se pokrenu finansijski i svi drugi mehanizmi kako bi turizam zauzeo drugačiju poziciju nego što ju je do sada imao.
Na sastanku ministara Kapeli je istakao da turizam predstavlja 10 posto BDP-a EU, zapošljava ukupno gotovo 12 posto zaposlenih, a uz to je i četvrta izvozna kategorija EU, čija potrošnja generiše više od 400 milijardi evra prihoda.
"Zbog toga je važno podsticanje stvaranja zajedničkih rešenja za izlazak iz krize turističkog sektora uzrokovane pandemijom koronavirusa, ali i stvaranje programa i planova za suzbijanje sličnih pojava u budućnosti. Zbog toga mi je posebno drago što je na sastanku članova Evropskog veća koji je održan prošle nedelje usaglašen rad na uspostavi Fonda za oporavak, koji će biti usmeren na najteže pogođene sektore u svetu i delove Evrope", kazao je Kapeli, čiju izjavu putem prenosi Ministarstvo turizma.
Na sastanku, osim predstavnika svih zemalja članica EU, učestvovali su i poverenik Evropske komisije za unutrašnje tržište Tijeri Breton, kao i glavni sekretar Svetske turističke organizacije (UNWTO) Zurab Pololikašvili.
Breton je naglasio kako bi hitne mere i sredstva koja je Komisija stavila na raspolaganje trebalo da podupru napore država članica da u kratkom i srednjoročnom razdoblju održe stabilnost. Pozvao je članice da ih iskoriste u potpunosti i osiguraju mogućnosti koje nude za radnike koji su najviše pogođeni trenutnom situacijom.
"Trebaće nam izvanredna sredstva za prevladavanje ove krize. Potreban nam je novi Maršalov plan, sa snažnim budžetom EU, koji bi ubrzao put ka evropskom oporavku i jačoj i otpornijoj Uniji", rekao je Breton
Pololikašvili se obratio Komisiji kako bi turizam označio kao prioritetan u okviru plana oporavka EU.
Fokus na domaćim turistima
Kapeli je odgovarao i na pitanja novinara, pri čemu je kazao da je Hrvatska turistička zajednica (HTZ) izradila marketinški program za privlačenje i zadržavanje domaćih turista, uključujući i "Kro karticu", a cilj je da, kada se smeštajni kapaciteti za 15-20 dana otvore, budu spremni za strane, ali pogotovo za domaće turiste.
"I te kako pokušavamo da pronađemo što više modela za zadržavanje svih onih koji bi mogli nešto da troše, da ostanu u Hrvatskoj i da koriste naše blagodati i modele", kaže Kapeli, dodajući da od ukupne potrošnje u turizmu oko 13 posto otpada na domaće turiste.
<
