Postoji način da svi učestvuju u njegovom smanjivanju!
Kada je reč o koronavirusu, radna mesta mogu biti velika žarišta. Za starije sugrađane to mogu biti prodavnice i pijace.
"Pod hitno moramo da menjamo svoje ponašanje", zaključci su Petre Klepek, profesorke infektologije na Londonskoj školi tropskih bolesti.
Rano otkrivanje i rani odgovor su od presudne važnosti. Izolacija, testiranje sumnjivih slučajeva, nalaženje njihovih kontakata i karantin - što se bolje to uradi, veće su šanse da se širenje zaustavi. Ove mere dobro funkcionišu, posebno za bolesti poput SARS-a, gde je lako prepoznati ljude koji imaju virus.
Međutim, koronavirus je mnogo teže otkriti jer nema očiglednih simptoma, u ovom slučaju groznice i kašlja.
Ako nema simptoma, nemoguće je identifikovati zaražene osim ako se oni ne testiraju, što, primera radi, skrininge na aerodromima čini neefikasnim. Zbog toga je virus mnogo teže kontrolisati. Pre ili kasnije, inficirani slučajevi izbegnu detekciju i tako počinje lanac prenošenja i broj obolelih eksplodira.
Foto: Tanjug/Csaba Krizsan/MTI via AP
Kako se epidemija širi populacijom i kako je mi kontrolišemo?
U analizi vrhunca epidemije meri se transmisija, to jest prenos, i to uz pomoć reproduktivnog broja - poznatog kao R, a to je prosečni broj ljudi koje zaražena osoba zarazi. Ako se zna da će jedna osoba zaraziti više od jedne osobe, zarazna bolest će se širiti i broj obolelih će eksplodirati.
Što je veća vrednost R, virus se više širi. Za sezonski grip, jedna infekcija vodi u proseku ka 1,4 infekcija, za koronavirus jedna infekcija vodi u dve ili tri nove infekcije u ranom stadijumu rasta obolelih. Koliko ljudi će biti zaraženo zavisi od nekoliko stvari: koliko ima sumnjivih slučajeva u populaciji, koliko dugo smo zaraženi (što smo duže zaraženi, veći je rizik da prenesemo bolest), od broja ljudi sa kojima smo u kontaktu i od mogućnosti prenosa bolesti na njih.
Da bi se epidemija kontrolisala, vrednost broja R mora da se smanji ispod 1. Za bolesti kao što su boginje to se postiže vakcinacijom. Ako je R 2, mora da se imunizuje pola populacije da bi se prekinuo lanac prenosa bolesti, ako je R 3, mora da se vakciniše dve trećine ljudi da bi se došlo na to da R bude ispod 1. Koliko se zna, efikasna vakcina protiv kovida 19 neće biti gotova za godinu dana u najboljem slučaju.
Jedna efikasna mera je kontinuirano testiranje kako bi se otkrili zaraženi koji će se odmah poslati u izolaciju.
S druge strane, ako ne možemo lako skratiti trajanje, ostaju nam dve stvari: verovatnoća prenosa bolesti putem kontakta i broj različitih ljudi sa kojima su oboleli bili u kontaktu.
Obe stvari mi kao individue možemo da promenimo tako što ćemo promeniti svoje ponašanje, i to ste mnogo puta do sada čuli: često pranje ruku u trajanju od 20 sekundi, toplom vodom i sapunom, ne dirajte lice, pokrijte se kada kašljete ili kijate, ostanite kod kuće ako ste bolesni. Tu je i socijalna distanca, ali i sve mere koje su u Srbiji već uvedene.
Nedavni naučni projekat nazvan "BBC pandemija" pruža informacije o tome kako i gde se ljudi različitih godina druže i interreaguju sa ostalim ljudima. Pokazalo se da ljudi od 20 do 50 najviše kontakata imaju sa ljudima na poslu tako da je za njih rad od kuće ključan za smanjenje prenosa kovida-19, dok su oni iznad 65 najviše u riziku da se razbole u prodavnicama, na pijacama... Tako da svi moramo u skladu sa svojim godinama da promenimo ponašanje.
Ključna je održivost ovih mera. Mere mogu da smanje broj R, ali čim popuste, mogli bismo da imamo još jedan talas epidemije.
