I. Đ. (43) iz Bačke Topole je popunio novinske stupce i čaršijske priče vešću da je on prvi obeleli u Srbiji od koronavirusa.

Mestani Bačke Topole tiho su razgovarali o svom sugrađaninu i njegovoj sudbini, gotovo šapatom. Bilo ih je na ulicama, radnje i kafići su radili. Izgledalo je kao da se ništa vanredno ne dešava. I u Subotici nije bilo ništa dramatično, mada su ljudi ispred bolnice bili u neverici da je baš u njihov grad stigao ovaj virus.

Vig Karolj iz Subotice, sedeći na klupi ispred bolnice u tom gradu, kaže za Kurir da smo, kad je reč o koroni, „prepušteni bogu“.

- Šta nam bog da, sinko! Ali, preživeli smo rat, stradanja i razne druge tragedije, pa ćemo preživeti i virus. Trebalo bi, mislim, da živimo i ponašamo se kao i do sada. Ne treba paničiti. Decu treba posebno čuvati, ali i izbegavati veće skupove - smatra Karolj.

I u Bačkoj Topoli samo se o ovome priča.

- Vredan je čovek, iz dobre porodice - rekao mi je jedan od njih kad sam mu se približio.

Nemamo kud

- Radi s ocem kao preduzetnik. Svi ih u gradu znaju. Video sam na dnevniku šta mu se desilo - rekao je jedan meštanin.

- Šta je tu je, mi moramo da živimo kao i dosad, nemamo kud. Ništa mi tu ne možemo - dodaje drugi koga smo sreli na ulici.

U srcu ovog grada, u uskoj i fino asfaltiranoj ulici, sinula je kuća porodice Đ. Tamo me dovedoše dobri meštani.

Pozvonio sam i sačekao ispred kapije, kad se najednom pojavi čovek sede kose i brade - L. Đ. - otac zaraženog.

S balkona, u želji da izrazi poštovanje prema meni i mom poslu, srdačno je dobacio:

- Moj sin je dobro. Bogu hvala! Zbrinut je u bolnici u Subotici i dobro se oseća. Svi znamo da je u dobrim rukama. Mi smo, kao porodica, uradili sve što se od nas tražilo - rekla mi je glava kuće i dodao: Porodica se čuva

- Ko će znati kako je pokupio koronavirus. Putovao je od mesta do mesta. Najbitnije nam je da je on dobro. Mi se trudimo da ne napuštamo kuću ako baš ne moramo. Nismo bolesni i na tome, takođe, bogu hvala. Čuvamo se, kao prava porodica. Očekujemo da će nam se I. brzo vratiti.