Da li i svečano svake godine uoči novogodišnje noći svečano pravite planove i donosite “teške” odluke šta ćete a šta ne, i to od 1. januara, prizivajući u pomoć vojničku disciplinu. Bilo da mislite da vam ovo pomaže ili ne, savremena psihologija tvrdi da su takve novogodišnje rezolucije i odluke potpuno beskorisne, jer takva obećanja sebi o promeni koja treba da se čudesno dogodi u novogodišnjoj noći, brzo i rutinski se rastapaju u nesanici, neuspehu i žaljenju.

Analizirajući ovu pojavu, postoji više razloga za ovakav obrazac neuspeha. Jedan od najvažnijih razloga za ovakav scenario je činjenica da prava lična promena dolazi iz stvarnog ličnog ubeđenja, a stvarno ubeđenje nastaje iz stvarnog učenja - procesa u kojem novo znanje vodi ka sagledavanju novih stvari ili gledanju starih stvari novim očima. Pravo učenje se snažno doživljava- ono lično utiče na sagledavanje značajnih životnih događaja, susreta i okolnosti. 

Novogodišnje odluke predstavljaju generički kulturni marker, koji pomaže da se primeti prolazno vreme i ciklična priroda stvari, ali činjenica je da većini ljudi nedostaje bilo kakav dubok lični rezon i pečat. Lična promena se ne pridržava opšteg rasporeda, naročito ne kalendarskog. Samo prebacivanje broja u kalendaru je slab signal, i sa društvene i lične strane, i nije dovoljno moćno iskustvo ili intervencija da motiviše jednu snažnu ličnu promenu.

Prvi januar je, praktično, samo još jedan dan u vašem životu. Nema inherentnog razloga za pretpostavku da će proces učenja i stvaranja uverenja za vaše buduće delovanje sazreti baš na taj datum, za razliku od bilo kojeg drugog, a najčešće to ne bude slučaj. Takođe nema razloga za pretpostavku da će se vaše okruženje tog dana radikalno promeniti, i to na način koji će zahtevati prilagođavanje.  

Novogodišnje odluke su, po pravilu, gubljenje vremena, što je ironično, s obzirom na to da taj dan ističe neumoljivo i jednosmerno prolaženje vremena. U stvari, donošenje takvih rezolucija je, analizirajući više faktora, kontraproduktivno. A to se dešava zbog toga jer je kontraproduktivno ući u naviku da stalno kršite obećanja koja dajete onima do kojih vam je stalo, ili sami sebi. Navika konstantnog kršenja sopstvene reči pojeftinjuje odluke i doživljaj neuspeha, koje sami sebi umanjuju smanjuje vašu samoefikasnost - uverenje da čovek može obavljati nove ili teške zadatke i postići željene ishode. Niska samoefikasnost tada postaje sopstvena barijera za promenu.

Bolji pristup sebi i sopstvenim odlukama može se bazirati na psihološkim istraživanjima o konceptu "intervencije snage". Iako priznajemo da je napor da prevaziđemo svoja ograničenja i umanjimo svoje slabosti, savremen rad na polju psihologije snažno ukazuje na to da imamo veliku korist od težnje ka našoj izvornoj, unutrašnjoj snazi. Zapravo, čini se da često dobijamo više zdravstvenih problema zbog napora usredsređivanjem na maksimiziranje svojih snaga, a ne minimiziranjem naših slabosti.

Na neki se način ova ideja čini kontraproduktivnom. To je zato što je naša pažnja usmerena sklonost ka povredama, problemima, opasnostima i poremećajima. Iz razloga preživljavanja, naša pažnja je skrenuta na probleme, a ono što dobro funkcioniše brzo se učimo da ignorišemo, ostavimo ili uzmemo zdravo za gotovo. Znači, bol dobija našu neposrednu pažnju. Ali kada ste poslednji put primetili, slavili i pokušali da razumete sva mesta u vašem telu koja ne bole? 

Na drugi pogled ideja o ulaganju u sopstvene snage donela bi bolje rezultate od sličnog ulaganja u slabost. Recimo, primer: imate dva visoko kvalifikovana radnika, jednog ekstrovertnog čoveka, drugog introvertiranog, stidljivog. I recimo da su otvorene dve pozicije: jedna u prodaji i druga u knjigovodstvu. Mogli biste hipotetički zamoliti introvertnog zaposlenog da zauzme položaj prodaje, ali verovatno bih bio mudriji izbor odabrati ekstroverta za tu poziciju. Istraživanja su zaista pokazala da su zaposleni srećniji i produktivniji kada provode više vremena radeći ono što najbolje rade i vole.

Pristup snage, koji se mudro primjenjuje, zahteva uspostavljanje ravnoteže. Um pojedinaca prilično je sličan društvu. U okviru fer, odgovornog i brižnog (tj. psihološki zdravog) načina razmišljanja, savet je da mnogo pažnje usmerimo na pronalaženje, angažovanje i razvoj naših unutrašnjih snaga.

U tom cilju, novogodišnja tradicija usredsređena na snagu uključivala bi razmišljanje i identifikaciju onoga što nam ide dobro u životu - naše talente, značajna dostignuća, korisne navike, čvrste veze - i rešavanje da ih održimo i postajemo intencionalniji u pogledu zaštite, slave , i napredovanja na toj bazi.

Ovaj pristup je dvostruko povoljan. Prvo, obično je lakše, 1. januara ili bilo kojeg drugog dana, nastaviti da radite (i radite još više) ono što već volite i u čemu ste dobri nego da počnete da radite (ili radite više) ono što vam se ne sviđa i u čemu niste dobri.Ove godine samo obećajte da ćete zaštititi sebe i raditi na vašim talentima i razvoju. 

Autor: Pink.rs